Uprkos višestrukim nastojanjima branioca da Vojsku Republike Srpske prikaže kao decentralizovanu, britanski general Ričard Denet se “uljudno zahvaljivao” na poučnom materijalu koji mu je predočavan ostajući pri stavu da je general Mladić bio odgovoran za događaje na terenu… “bez obzira da li mu se to sviđalo ili ne”
U unakrsnom ispitivanju generala Ričarda Deneta/Richard Dannatt, Mladićev branilac je nastojao da ospori zaključak vojnog veštaka optužbe da je Vojska Republike Srpske funkcionisala po principu centralizovanog rukovođenja i komandovanja. U ekspertskoj analizi komandovanja i rukovođenja u VRS, Denet je zaključio da su detaljna naređenja dolazila sa vrha kao i da se “ništa nije radilo bez Mladićevog odobrenja”.
Vojska Republike Srpske je, prema Denetu, imala strukturu zasnovanu na korpusima pod kojima su se nalazile jedinice Teritorijalne odbrane, paravojne jedinice uključujući i Škorpione kao i sve druge formacije na terenu. Sve što se događalo je, smatra Denet, bilo u nadležnosti zapovednika korpusa koji je odgovarao direktno Generalštabu i generalu Mladiću, a ovaj je bio odgovaran “bez obzira da li mu se to sviđalo ili ne”. Mada je branilac ukazao da su Škorpioni bili stacionirani u Đelotovcima, u Hrvatskoj, i da su bili vezani za MUP Republike Srpska Krajina, Denet je ostao pri tvrdnji da su “operisali u Republici Srpskoj, u zoni odgovornosti krajiških korpusa”, te su stoga bili pod komandom i rukovođenjem Mladića.
U jeku srebreničke operacije, 15. jula 1995. godine, Ratko Mladić se u Beogradu sastao sa visokim zvaničnicima međunarodne zajednice, uključujući i generala Ruperta Smita. Na tom sastanku je, po Denetu, Smit postavio “pitanja Mladiću u vezi sa masakrom, silovanjima i pogubljenjima u Srebrenici”. Po odbrani i izveštaju Jasušija Akašija/Yasushi Akashi od 17. jula 1995. Mladić i Smit su postigli neformalni dogovor o brojnim temama uključujući linije snabdevanja, rotaciju osoblja UNPROFOR i slobodu kretanja. Denet je odgovorio da je Mladić napravio ustupak zato što se plašio da će sve što se odvija u i oko Srebrenice izazvati neprijatnosti za Republiku Srpsku. Na pitanje da li bi Mladić odobrio Smitu ulazak u Srebrenicu da je imao šta da sakrije, Denet je odgovorio da su 15. jula ljudi već pobijeni a njihova tela su sahranjena dalje od Srebrenice. Rekao je takođe, da je Mladićevim odlaskom u Srbiju komanda prešla na njegovog načelnika štaba Milovanovića koji je, međutim, sve svoje odluke pre primene saopštavao Mladiću.
Branilac je takođe predočio odlomak iz Denetove knjige u kojoj sažima zaključke sa svedočenja na suđenju komandantu Drinskog korpusa Radislavu Krstiću. Denet je naveo da je na osnovu njegovog “govora tela” zaključio da je Krstić smatrao “greškom” slepo prihvatanje Mladićevog naređenja za ubistva u Srebrenici. Odgovarajući na pitanje branioca, Denet je potvrdio da nije video Mladićevo “fizičko naređenje” ali je na osnovu lanca komandovanja zaključio da je Mladić jedini mogao da izda takav nalog Krstiću.
Denet je u knjizi naveo da je tokom boravka u Banja Luci 1995. godine bio spreman da uhapsi Radovana Karadžića ako mu se ukaže prilika ali da je situacija sa Mladićem bila “drugačija”. Hapšenje Mladića bi, napisao je, izazvalo reakcije no, “ovaj monstrum ne može zauvek da beži – jednom će morati da bude uhapšen”. Upitan da li Mladića i dalje smatra “monstrumom kojeg želi da vidipred licem pravde”, Denet je kratko odgovorio: “Da”.
Generala Deneta, bivšeg načelnika Generalštaba britanske armije, je na klupi za svedoke zamenila Eva Tabo/Ewa Tabeaux, ekspert tužilaštva za demografska pitanja.