Svedok Mladićeve odbrane tvrdi da, osim pljački i paljenja kuća koje su počinili “psi rata” iz Srbije i Crne Gore, ne zna za druge zločine nad Muslimanima u Foči i dodaje da im je nakon ulaska srpskih “teritorijalaca” u grad omogućeno da žive “normalnim životom”, na šta je tužiteljica odgovorila citiranjem predsednika fočanskog kriznog štaba da je broj muslimanskih žitelja u opštini sa predratnih 51 odsto do septembra 1992. godine pao na svega jedan procenat
Foča je jedna od opština u kojoj su, po optužnici protiv Ratka Mladića, zločini nad nesrbima dosegli razmere genocida, ali se iz iskaza današnjeg svedoka Dragana Milanovića stiče potpuno drugačiji utisak. Predratni vlasnik podruma pića i ratni komandant jednog voda Teritorijalne odbrane ne poriče da je u Foči bilo zločina nad Muslimanima, ali samo u ograničenom obimu i pripisuje ih “nekontrolisanim grupama” iz Srbije i Crne Gore. Milanović je, inače, jedan od retkih svedoka Mladićeve odbrane koji do sada nisu dali iskaz u drugim predmetima i prvi put se pojavljuju pred Tribunalom. Svedočio je “uživo”, a ne putem pisane izjave poput većine prethodnika na klupi za svedoke.
Odgovarajući na pitanja branioca Lukića, svedok je tvrdio da se u proleće 1992. godine “u vazduhu osećalo da će se nešto desiti”, pa je na području opštine počelo formiranje seoskih straža. Tako je, kaže, krajem marta 1992. godine nastao i njegov “samoformirani” vod koji se ubrzo priključio srpskoj Teritorijalnoj odbrani, a tek u julu iste godine Fočanskoj brigadi vojske bosanskih Srba. Tada svedok nije više bio u jedinici, jer je krajem maja teško ranjen.
Iz Milanovićeve vizure situacija u Foči se odvijala ovako: muslimanske jedinice su napale grad 8. aprila i zauzele njegov centralni deo, na šta su reagovali srpski “teritorijalci” i preuzeli opštinu 12. aprila 1992. godine. Muslimanski borci su se potom povukli, a nesrpskim civilima je omogućeno da žive “normalnim životom”, koliko su to ratni uslovi dozvoljavali. Svedok tvrdi da su tokom četiri dana muslimanske kontrole nad gradom u KP domu zatvarani Srbi, ali nije umeo da navede ime makar jednog zatvorenika, niti da preciznije ukaže na izvor te informacije. Nije poricao da su kasnije u KP domu držani zatočeni Muslimani, ali o tome nije detaljno govorio, budući da je do maja 1992. godine bio na liniji fronta, a potom poslat na lečenje van grada.
U Foči je, navodi svedok, 11. aprila 1992. godine spaljeno više srpskih kuća. Potom su na isti način stradali muslimanski objekti, za šta su, kaže, odgovorni “psi rata” iz Srbije i Crne Gore koji su prvo pljačkali kuće nesrba, a onda ih palili “verovatno da bi zametnuli tragove”.
Odgovornost za događaje u Foči svedok prebacuje na civilnu vlast, odnosno lokalni srpski Krizni štab, što tužiteljica Bajbls/Bibles nije dovodila u pitanje, budući da optužba to telo vidi kao deo šire vojno-političke strukture koja je sprovodila politiku rukovodstva. Ono što, međutim, tužilaštvo osporava je Milanovićeva teza o spontanom početku sukoba i “samoformiranju” srpskih jedinica. Tužiteljica je prvo predočila dokument iz kojeg se vidi da je do 20. marta 1992. JNA naoružala 3.000 srpskih dobrovoljaca. Zatim je prikazan snimak TV nastupa predsednika fočanskog Kriznog štaba Miroslava Stanića u kojem kaže da je u junu 1991. izvršena “ilegalna smotra” osam srpskih bataljona u Foči. Svedok odgovara da o naoružavanju od strane JNA ne zna ništa, a za Stanića kaže da je verovatno želeo da “zadivi gledateljstvo” iznošenjem neistina.
Osvrćući se na svedokov navod o “normalnom životu” Muslimana, tužiteljica je ukazala na dnevnik Ratka Mladića u kojem navodi da mu je na sastanku 17. septembra 1992. Miroslav Stanić objasnio kako je uspeo da spreči Muslimane da od Foče naprave “drugi islamski centar u Evropi”. “Pre rata je u gradu bilo 51 odsto Muslimana, a sada ima 99 odsto Srba”, hvalio se tada Stanić, a Milanović danas odgovara da o tome ništa ne zna.
Suđenje Ratku Mladiću nastavlja se sutra iskazom novog svedoka odbrane.
Povezani tekstovi
