Primoran sudskim nalogom da svedoči na suđenju Radovanu Karadžiću, nekadašnji načelnik bezbednosti u Glavnom štabu VRS, osuđen na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici, se pozvao se na pravo da odbije da se izjašnjava o pitanjima koja ga mogu inkriminisati ali su sudije takođe iskoristile pravo da ga “privole” da na sporna pitanja ipak odgovori… na zatvorenoj sednici
Rasprava na suđenju Radovanu Karadžiću danas je počela iskazom Ljubiše Beare, bivšeg načelnika bezbednosti u Glavnom štabu Vojske Republike Srpske (VRS) koji je prvostepenom presudom proglašen krivim za genocid u Srebrenici i osuđen na kaznu doživotnog zatvora. Njegov je predmet trenutno u žalbenom postupku. Beara nije prihvatio da svedoči na poziv odbrane pa je bivši predsednik RS od Pretresnog veća zatražio da bivšem oficiru Glavnog štaba VRS izda sudski nalog pod pretnjom kazne što je ono i učinilo. Mada očito nevoljan da svedoči Beara se povinovao nalogu sudija i danas položio zakletvu da će govoriti istinu i ništa osim istine.
Pre početka iskaza predsedavajući sudija je Beari ukazao na pravilo 90e iz Pravilnika o postupcima i dokazima prema kojem svedok ima pravo da odbije da odgovori na pitanja za koja proceni da ga mogu inkriminisati. Veće u tom slučaju može primorati svedoka da i na takva pitanja odgovori s tim da se tako dobijeni odgovori ne mogu koristiti ni u jednom, postojećem ili budućem, postupku protiv njega.
Beara se ubrzo zaista i pozvao na pravilo 90e kada ga je Karadžić upitao da li ga je ikada “obavestio, bilo usmeno, bilo pismeno, o tome da će zarobljenici iz Srebrenice biti pogubljeni ili da su već pogubljeni?” Objasnio je da se u pripremi za svedočenje o tome savetovao sa svojim braniocem Džonom/John Ostojićem, koji je, na poziv sudija, to i potvrdio. Karadžićev pravni savetnik Piter Robinson/Peter Robinson pozvao je veće da “privoli svedoka da odgovori na pitanje”, što su sudije nakon većanja na pauzi, i učinile. Nisu međutim prihvatile zahtev odbrane da Beara na sporno pitanje odgovori na javnoj sednici, pa je rasprava zatvorena za javnost.
Šta je Beara odgovorio moglo se naslutiti kada je u nastavku rasprave na Karadžićevo pitanje da li su se njih dvojica tokom rata viđali i razgovarali, odgovorio da on jeste viđao Karadžića ali da s njim nije razgovarao, što znači da ga nije mogao “usmeno izvestiti” o pogubljenjima. Nakon toga Karadžić ga je pitao da li je tokom rata napisao ili pročitao “neki dokument VRS u kojem je pisalo da će zarobljenici iz Srebrenice biti pogubljeni, da je u toku njihovo pogubljenje ili da su već pogubljeni?”. Pozivajući se ponovo na pravilo 90e Beara je rekao da za ovo pitanje “isto važi” kao i za prethodno, pa je rasprava ponovo zatvorena za javnost. Kada je sednica ponovo otvorena, Karadžić je rekao da nema više pitanja za ovog svedoka. Pravni savetnik optuženog Piter Robinson je, potom, tražio da se odgovori Ljubiše Beare na zatvorenoj sednici “prekategorizuju” u javne, pošto u njima “nema ničega što bi ga moglo inkriminisati”. Odluka o tome biće doneta na kraju Bearinog svedočenja, nakon što ga tužilac unakrsno ispita.
Tužilaštvo će, po odobrenju Pretresnog veća, Ljubišu Bearu ispitivati 22. januara sledeće godine. Nakon Beare, Karadžiću je na klupu za svedoke izveo Milomira Stakića, ratnog predsednika prijedorske opštine i kriznog štaba, osuđenog na 40 godina zatvora zbog zločina počinjenih u Prijedoru i tamošnjim logorima Omarska, Keraterm i Trnopolje.
Povezani tekstovi
