Bivši pripadnik Holandskog bataljona UN u Srebrenici opisao kako mu je general Mladić u Potočarima 12. jula 1995. godine obećao da će za deset godina Vojska Republike Srpske doći da brani Holandiju od Muslimana
Pretresno veće koje sudi Ratku Mladiću prihvatilo je u spis delove iskaza Lenderta van Dajna/Leendert van Duijn sa suđenja sedmorici oficira VRS optuženih za genocid i druge zločine u Srebrenici. Van Dajn, koji je danas komesar Holandske nacionalne policije, bio je pripadnik Holandskog bataljona Unprofora raspoređenog u Srebrenici u leto 1995. godine kada su u enklavu pod zaštitom UN, ušle Mladićeve snage.
Nakon što je tužilac pročitao sažetak njegovog iskaza, Van Dajn je potvrdio da je 12. i 13. jula 1995. godine u Potočarima sa pripadnicima svoje jedinice nastojao da pruži pomoć izbeglicama iz Srebrenice koje su potražile utočište kraj baze Holandskog bataljona. Potvrdio je da je video odvajanje muškaraca i njihovo zatvaranje u belu kuću. Opisao je takođe susrete sa Mladićem koji mu je, kaže, skrenuo pažnju da nije bezbedno što u svojoj jedinici ima pripadnike drugih rasa i vera. Mladić je rekao kako će “sa svojom vojskom za 10 godina doći u Holandiju da Holanđane zaštiti od pripadnika drugih rasa i od Muslimana”, rekao je svedok.
Van Dajn je 13. jula otišao i do takozvane Bele kuće u kojoj su bili zatvoreni muškarci. Pred kućom je na travnjaku video gomilu ličnih stvari, odeće, torbi, dokumenata i pasoša. Jedan od pripadnika specijalne policije VRS po imenu Mane objasnio mu je da su muškarci tu privremeno zatvoreni kako bi se utvrdilo da li su na listama osumnjičenih za ratne zločine. Na Van Dajnovo pitanje kako će im bez dokumenata utvrditi identitet, Mane je odgovorio da njima “pasoši više neće trebati”. Nakon te “zloslutne” izjave Van Dajn je, kaže, shvatio da je sudbina zarobljenihMuslimana “sumornija nego što je očekivao”.
Tokom unakrsnog ispitivanja Mladićev branilac Dragan Ivetićje nastojao da utvrdi iz kojih je još razloga, osim onih koje je naveo svedok, Mendeljev Đurić zvani Mane mogao da Van Dajnu pruži takav odgovor. Sugestija branioca bila je da se radilo o starim i nevažećim pasošima SFRJ, pa je to bio razlog što oni tako odbačeni i što im “više neće trebati”.
Van Dajn se saglasio da enklava pod zaštitom UN nije bila u potpunosti demilitarizovana. Objasnio je to malobrojnošću plavih šlemova u enklavi i njihovom slabom opremljenošću, što je pored ostalog bilo posledica sprečavanja ulaska konvoja sa opremom i ljudstvom u Srebrenicu, od strane bosanskih Srba.
Na zahtev predsedavajućeg sudije Orija/Orie da precizira zadatakplavih šlemova u vezi sa demilitarizacijom, Van Dajn je rekao da mandat Unprofora nije bio da demilitarizuje enklavu ali da je dužnost pripadnika Holandskog bataljona bila “da razoružaju svaku osobu koju zateknu sa oružjem”. Priznao je međutim da i sam to nije učinio prilikom susreta sa Naserom Šabanovićem, jednim od “lokalnih komandanata” Armije BiH, kako ga je nazvao. Na intervenciju sudije da je demilitarizacija podrazumevala ne samo razoružavanje već i “zabranu postojanja bilo kakvih vojnih formacija u enklavi”, Van Dajn je rekao da je u Srebrenici bilo “veoma teško razdvojiti civile od boraca”. Njegovo svedočenje se nastavlja sutra.
Povezani tekstovi
