Po nalazima vojnog veštaka Mladićeve odbrane Mitra Kovača, odgovornost za srebrenički genocid snose Alija Izetbegović, Bil Klinton, strane obaveštajne službe, srpski plaćenici i osvetnici, “Škorpioni”, čak i deo bezbednosne strukture vojske bosanskih Srba… svi sem vojnog i političkog rukovodstva Republike Srpske
Poslednju fazu unakrsnog ispitivanja generala Mitra Kovača, vojnog veštaka odbrane Ratka Mladića, obavio je tužilac Piter Mekloski/Peter McCloskey koji je u timu optužbe “zadužen” za Srebrenicu. On je danas nastojao je da pobije navode svedokovog izveštaja u kojima je odrekao svaku odgovornost optuženog za masovna streljanja zarobljenih srebreničkih muškaraca i dečaka u julu 1995. godine.
Kovač u izveštaju ne poriče srebrenički zločin, ali smatra da ga “nije planiralo” vojno i političko rukovodstvo bosanskih Srba već da je “verovatno osmišljen sa ciljem medijske pripreme međunarodne javnosti” da prihvati zločine i etničko čišćenje Srba iz Hrvatske i bosanske Krajine u drugoj polovini 1995. godine. Zločin nad Srebreničanima je, objašnjava, bio “paravan” za nastavak genocida nad Srbima koji je počet još u Drugom svetskom ratu.
Upitan ko je, ako ne rukovodstvo bosanskih Srba, planirao srebrenički masakr, svedok je odgovorio da su predsednici BiH i Sjedinjenih Država – Alija Izetbegović i Bil Klinton/Bill Clinton – dogovorili operaciju prepuštanja Srebrenice Srbima, a da je uticaj “ispoljio i deo obaveštajnih struktura dela međunarodne zajednice”. Kad je reč o neposrednim počiniocima masovnih streljanja, odgovornim smatra “samoorganizovane grupe iz Podrinja koje potiču iz predratnog kriminalnog miljea” i “grupe srpskih osvetnika”.
Tužiočevu pažnju je privukao deo izveštaja u kojem Kovač navodi da su počinioci “verovatno radili u saradnji sa pojedinim starešinama iz struktura bezbednosti” Mladićeve vojske. Upitan da kaže ko su, po njegovim zaključcima, bili oficiri koji su učestvovali u zločinu, imenovao je Draga Nikolića, Vujadina Popovića i Ljubišu Bearu, ukazujući tako na bezbednosnu liniju od Zvorničke brigade preko Drinskog korpusa do Glavnog štaba u kojem je Beara bio oficir za bezbednost.
Tužilac, koji je trojicu pomenutih oficira optužio u zasebnom predmetu, ne spori da je “bezbednosna osovina” bila nosilac srebreničkog zločina, ali smatra da se ona ne zaustavlja na Beari već ide do Mladića. Na pitanje da li je on bio pretpostavljen Beari, svedok je nevoljno rekao da jeste ali ne direktno već preko komandanta za obaveštajno-bezbednosne poslove u Glavnom štabu Zdravka Tolimira. Da Beara nije mogao raditi na svoju ruku, po optužbi se vidi iz presretnutog razgovora od 23. oktobra 1995. godine u kojem Mladić premijeru Republike Srpske Dušanu Koziću kaže da bezbednjak Glavnog štaba “nikada ne bi radio mimo mog naređenja”. Svi pomenuti oficiri osuđeni su pravosnažno pred Tribunalom – Drago Nikolić na 35 godina, a Beara, Popović i Tolimir na doživotne kazne – a ishod suđenja čeka još jedino Mladić.
Uloga rukovodstva bosanskih Srbau planiranju srebreničkog zločina po optužbi se, između ostalog, ogleda u navodu Direktive broj 7 iz marta 1995. godine koji glasi: “Svakodnevnim planskim i osmišljenim borbenim aktivnostima stvoriti uslove totalne nesigurnosti, nepodnošljivosti i besperspektivnosti daljeg opstanka i života žitelja Srebrenice i Žepe”. Direktivu je napisao general Miletić iz Glavnog štaba, potpisao Karadžić, a jedinicama prosledio Mladićev zamenik general Milovanović. Svedok smatra da se u tom dokumentu potkrala “greška” i da je, kada je otkrivena, inkriminišuća formulacija izostavljena u Mladićevoj Direktivi 7.1. Ipak, tužilaštvo ukazuje da su slični navodi izrečeni na sastancima održanim 1994. i 1995. godine na kojima je bio i Mladić. On je na jednom takvom sastanku rekao da “enklave nije da prežive već da nestanu”, a u njegovom prisustvu rečeno je da enklavama treba “onemogućiti da žive”. Pomenuti navodi nalaze se u ratnim beležnicama tadašnjeg komandanta Drinskog korpusa Milenka Živanovića. Te beležnice su danas prvi put prikazane u sudnici i uvedene u spise, što je prava retkost u ovoj fazi rada Tribunala.
U srebreničkom zločinu učestvovali su, po Kovačevim zaključcima, i “plaćenici” među kojima “Škorpioni”, jedinica iz Srbije čiji su pripadnici u Trnovu streljali šestoricu muškaraca i dečaka i sve zabeležili video kamerom. Pravi srpski vojnik, smatra Kovač, nikada ne bi snimao streljanje s leđa i tako dokumentovao zločin. Tužilac je predočio dokument Sarajevsko-romanijskog korpusa od 23. jula 1995. godine u kojem se pod “našim snagama” navode i “Škorpioni”, kao i izveštaj policije Republike Srpske gde se kaže da srpske odbrambene linije kod Trnova između ostalih drži i ta jedinica MUP Srbije. Na pitanje da li bi 10 “Škorpiona” koji su učestvovali u zločinu morali dobiti odobrenje nadređenih vojnih starešina Mladićeve vojske za povlačenje sa položaja, svedok je odgovorio odrično navodeći jer su bili policijska jedinica sačinjena od profesionalnih ubica čija je namera bila da prodaju snimak i tako “osramote borbu naroda”.
Kovačev iskaz danas je okončan, a suđenje Ratku Mladiću nastavlja se u ponedeljak.
Povezani tekstovi
