Braneći pred Tribunalom Slobodana Miloševića, bivši šef srpske diplomatije Vladislav Jovanović krivicu za granatiranje Sarajeva i etničko čišćenje u BiH svaljivao na rukovodstvo bosanskih Srba, pa je danas bio prinuđen da ranije navode prilagodi potrebama odbrane Radovana Karadžića
Bivši ministar spoljnih poslova Srbije i SRJ Vladislav Jovanović ni za pedalj nije promenio stavove iz perioda raspada države i ratova na području bivše Jugoslavije početkom devedesetih. I danas tvrdi da su za sve krivi CIA, Vatikan, Nemačka i cela međunarodna zajednica koja je “izdala umrlicu” Jugoslaviji i utabala put za nezavisnost republikama bez poštovanja prava Srba na samoopredeljenje. To je, smatra, dovelo do sukoba u kojima je vođen propagandni rat protiv srpske strane sa ciljem da se protiv njih izdejstvuju sankcije i međunarodna vojna intervencija.
U današnjem iskazu u odbranu Radovana Karadžića naveo je da je i priča o Velikoj Srbiji bila “izmišljeni propagandni instrument” i da se za takvu Srbiju niko nije zalagao. Štaviše, tvrdi da odnosi rukovodstava Srbije i Republike Srpske nisu bili nimalo srdačni i da su njihovi predsednici Milošević i Karadžić bili “u braku iz nužde” sa potpuno različitim ideološkim i političkim stavovima. Kao glavnu razliku među njima navodi to što je Karadžić bio “liberalniji i zalagao se za demokratizaciju bez zadrške”, a Milošević za isto to ali “sa malom zadrškom”.
Jovanović je danas tvrdio da je ubeđen u nevinost bosanskih Srba u pogledu granatiranja Sarajeva i tvrdi da su najveći incidenti – poput napada na ljude u redu za hleb u ulici Vase Miskina i dva masakra na tržnici Markale – podmetnuti… opet u sklopu “propagandnog rata”. U prilog tome je naveo prilično neodređene reference, poput one da je generalni sekretar UN Butros Butros Gali jednom prilikom rekao francuskom predsedniku da za granatiranje Vase Miskina nisu odgovorni Srbi, a isto je to ponovio i njegov specijalni izaslanik Akaši/Akashi u intervjuu “nekom nemačkom listu”. Kaže i da bosanski Srbi nisu odgovorni za etnička čišćenja u BiH, već da je pomeranje stanovništva svih nacionalnosti bila “prirodna posledica rata”.
Tužilac Tiger/Tieger ga je u unakrsnom ispitivanju, međutim, podsetio da je u iskazu u odbranu Slobodana Miloševića 2005. godine govorio sasvim suprotno. Braneći svog bivšeg predsednika, krivicu je tada svaljivao na rukovodstvo bosanskih Srba, navodeći da su “često s pravom” bili optuživani za etničko čišćenje i da je takvo ponašanje nailazilo na osudu vlasti u Srbiji. Dalje, tada je više puta ponovio da su Milošević i njegov režim osuđivali granatiranje Sarajeva i “zahtevali od Republike Srpske da se prestane sa dejstvima”, a tvrdio je i da je u Srebrenici počinjen “strašan zločin” i da je žalosno što su u tome učestvovali Srbi.
Sada, kada svedoči u odbranu Karadžića, Jovanović je prinuđen da malo koriguje ranije optužbe na njegov račun. Kaže da stoji iza iskaza u predmetu Miloševića, ali tvrdi su mu, iako je i sam sumnjao da su bosanski Srbi odgovorni, Karadžić i njegovi ljudi govorili da Sarajevo granatiraju “neodgovorne grupe i pojedinci”, kao i da nije bilo etničkog čišćenja već se radilo o “prirodnom strahu od rata i želji ljudi da se sklone na teritoriju gde su njihovi sunarodnici bili u većini”.
Tvrdnju da je težnja ka stvaranju Velike Srbije “propagandna izmišljotina” tužilac je pobijao citatima Karadžićevih nastupa u kojima govori da njegovo rukovodstvo teži “ujedinjenju sa Srbijom”, zatim predsednika SRJ Dobrice Ćosića koji se u januaru 1993. godine zalaže za ostvarenje tog cilja “korak po korak”, pa i samog Jovanovića koji je pričao o “prvoj fazi” realizacije sna o ujedinjenju. Suočen sa takvim navodima, svedok je rekao da je “prirodno da svaki narod teži ujedinjenju”, ali da su svi bili svesni da to u datom momentu nije realno. Priznao je, doduše, da su se Karadžiću “u žaru borbe” neke oštrije izjave “otele jeziku”, a da je Ćosić kao književnik ponekad malo “slobodnije interpretirao” stavove državnog vrha.
Iskaz Vladislava Jovanovića će biti okončan sutra.
Povezani tekstovi
