Bivši komandant Ilidžanske brigade tvrdi da je krajem maja 1995. godine, izvršavajući naređenje Ratka Mladića da se zarobe pripadnici UN oko Sarajeva, razgovarao sa oficirima francuskog i ukrajinskog bataljona koji su mu rekli da su “svesni situacije”, pa su “na obostrano zadovoljstvo” odložili oružje i predali se
Iskaz bivšeg komandanta Ilidžanske brigade Vladimira Radojčića od značaja je za najmanje dva udružena zločinačka poduhvata za koje se Ratko Mladić tereti – prvi koji se odnosi na artiljerijski i snajperski teror nad građanima Sarajeva i drugi na uzimanje pripadnika UN za taoce. Nakon jučerašnjeg glavnog iskaza posvećenog modifikovanim avio bombama za koje optužba tvrdi da su predstavljale značajno sredstvo terora nad Sarajlijama, svedok je danas opisao kako je iz njegove perspektive izgledalo hapšenje pripadnika Unprofora krajem maja 1995. godine.
Tada je, kaže, “dobio naređenje od pretpostavljene komande” da vojnike UN u zoni odgovornosti njegove brigade razoruža i zarobi, budući da ih vojska bosanskih Srba, zbog navodne saradnje sa NATO snagama koje su tada bombardovale srpske položaje, nije više smatrala mirovnim već neprijateljskim snagama. Pukovnik Radojčić je odmah otišao na razgovor sa ukrajinskim i francuskim nadležnim oficirima, “predočio im situaciju” i objasnio da su od sada ratni zarobljenici, sa čim su se oni “složili”. Razoružavanje i zarobljavanje je, objašnjava, obavljeno “kompromisno” i “na obostrano zadovoljstvo”, uz “džentlmensko postupanje” prema stranim vojnicima. Zbog takvog pristupa mu je, tvrdi, jedan francuski oficir poklonio monografiju svoje jedinice sa posvetom u kojoj mu se zahvaljuje za sve što je učinio za njegove vojnike.
Monografiju nije poneo sa sobom u Hag, ali je u unakrsnom ispitivanju obećao da će je naknadno dati na uvid. Na tužiočevo pitanje da li je njegov iskaz da su se pripadnici Unprofora “složili da budu ratni zarobljenici”, priznao je da ipak “nisu bili u situaciji da se slažu ili ne slažu”, odnosno da “nisu imali izbora” nego da se predaju i odlože oružje. Budući da je Radojčić rekao da je naređenje za zarobljavanje dobio od “pretpostavljene komande”, tužilac je primetio da je u ranijoj izjavi odbrani Radovana Karadžića izričito naveo da je naređenje izdao Ratko Mladić, a da u najnovijoj izjavi dva paragrafa koja o tome govore – nedostaju. Svedok odgovara da je u pitanju “štamparska greška”, a ne namera da se zaštiti Mladić i potvrdio da je upravo optuženi izdao naređenje za zarobljavanje Unproforaca.
U izjavi timu odbrane Radojčić je naveo da se Sarajevsko-romanijski korpus tokom rata nalazio u “unutrašnjem i spoljašnjem okruženju” Prvog korpusa Armije BiH. Nakon nekoliko tužiočevih pitanja, prihvatio je da se, makar kada je u pitanju “spoljni prsten”, ipak radilo o “poluokruženju”, jer je postojao otvoren put preko Rajlovca i Lukavice ka Palama. Zatim je priznao da je Sarajevsko-romanijski korpus imao nesmetanu teritorijalnu vezu sa Drinskim, a od 1993. godine i sa Hercegovačkim korpusom. Sudija Moloto je potom primetio da se na vojnoj karti vidi da je zapravo vojska bosanskih Srba držala u okruženju Armiju BiH u Sarajevu, a ne obrnuto, sa čim se svedok na kraju saglasio.
Pred kraj današnjeg zasedanja, počeo je deo unakrsnog ispitivanja o modifikovanim avio bombama koji će biti nastavljen sutra. Radojčićev iskaz će biti okončan tek iduće sedmice.
Povezani tekstovi
