Usled brojnih neslaganja pisane izjave i usmenih svedočenja na suđenjima Karadžiću i Mladiću, svedok Boško Mandić prinuđen da “razmisli” šta je od njegovih navoda tačno. Kaže da “vruće glave” može da zaključi samo da je mislio da o “opšte poznatim stvarima, poput zločina nad nesrbima” ne treba da govori, jer “Tribunal već ima podatke o tome”
Suđenje Ratku Mladiću, bivšem komandantu Glavnog štaba VRS nastavljeno je svedočenjem Boška Mandića, nekadašnjeg potpredsednika Izvršnog odbora i Kriznog štaba Prijedora.
Nakon što je Mandić potvrdio istinitost pisane izjave koju je dao odbrani, branilac Branko Lukić je pročitao sažetak u kojem svedok opisuje “mirno preuzimanje vlasti” u Prijedoru, napade muslimanskih snaga na Srbe i JNA i priliv srpskih izbeglica sa prostora koji su već bili zahvaćeni ratnim dejstvima. U izjavi se navodi da su srpske vlasti pomogle dobrovoljno iseljavanje onih koji nisu učestvovali u borbenim dejstvima dok su ostali odvedeni u Omarsku.
U unakrsnom ispitivanju tužilac je ukazao na brojna neslaganja između navoda pisane izjave i Mandićevih usmenih iskaza: januarskog na suđenju Karadžiću i današnjeg u predmetu Mladića. To je predsedavajućeg sudiju Orija/Orie navelo da u nekoliko navrata interveniše i traži od svedoka da rastumači šta je tačno: ono što piše u izjavi ili ono što je rekao u sudnici. Mandić je, na primer, u pisanoj izjavi čiju je tačnost potvrdio danas tvrdio da su se Srbi odlučili na preuzimanje vlasti u Prijedoru nakon što su presreli telegrame ministra policije Alije Delimustafića i ministra odbrane Jerka Doka u kojima se naređuju napadi na Srbe i JNA, dok je u januaru na suđenju Karadžiću izjavio da je preuzimanje vlasti planirano ranije, a danas je tužiocu odgovorio da su planiranja počela nakon ubistva srpskog svata u Sarajevu u martu 1992. godine.
Odgovarajući na pitanja o uputstvima Glavnog odbora SDS za preuzimanje opština sa srpskom većinom i manjinom, poznatim kao Varijante A i B, Mandić je rekao da “nije bio upoznat” da su vlasti u Prijedoru primile ta uputstva. Na kraju je, ipak, prihvatio da mu “sigurno predočeno” da je Karadžić tražio intenziviranje primene Varijanti A i B što potvrđuje zapisnik sa jednog od sastanaka prijedorskog SDS u februaru 1992. godine, kojem je i on prisustvovao.
Govoreći o napadima na Hambarine i Kozarac krajem 1992. godine, svedok je rekao da nije znao da su u tim operacijama “ubijene stotine Muslimana” dodajući da “to nije bio njegov posao” ali da “ako ima izveštaja” onda je “logično da prihvati” da je bilo tako.
Odgovarajući na pitanja tužioca, Mandić je zaključio da “može samo da prihvati” da su u Omarskoj i Keratermu “držani nesrbi koji nisu imali nikakve veze sa borbenim dejstvima”. Takođe je potvrdio da je čuo da je u prijedorskim logorima “bilo torture prema nesrbima” ali da on “ništa nije video”.
Zbog brojnih neslaganja u različitim iskazima koje je davao, predsedavajući sudija je zatražio od Mandića da u pauzi suđenja “razmisli” da li i dalje ostaje pri stavovima iz pisane izjave Mladićevoj odbrani. Po povratku sa pauze svedok je rekao da “vruće glave može da zaključi samo da je mislio da “opšte poznate stvari ne treba da navodi” i da “Tribunal ima podatke” o ubistvima u Keratermu ili tokom operacija čišćenja a da nema informacije o zločinima nad Srbima. Mandić će sutra odgovarati na dodatna pitanja odbrane.
Povezani tekstovi
