Bivši snimatelj pres centra Drugog krajiškog korpusa Milorad Zorić u izjavi odbrani naveo da je optuženi Ratko Mladić tokom rata štitio civile i “posebno bio bolećiv” prema starcima i deci, a tužilac sugerisao da nikakvu bolećivost nije pokazao kada je napadao nesrpsko stanovništvo zaštićene zone Bihać
Dokazni postupak odbrane Ratka Mladića nastavljen je danas iskazom Milorada Zorića, ratnog snimatelja u pres centru Drugog krajiškog korpusa vojske bosanskih Srba. On je u izjavi braniocima naveo da je sa te pozicije napravio oko 500 “ekskluzivnih izveštaja” sa fronta, skupštinskih zasedanja i sastanaka optuženog sa predstavnicima Unprofora. Nijedan od tih izveštaja, međutim, nije prikazan u sudnici.
Zorić je pre rata bio prosvetni radnik u Bihaću, ali je odande izbegao krajem maja 1992. godine, kada je situacija počela da se zaoštrava. Od vojnika Bihaćke brigade, za samo mesec dana je stigao do pres centra korpusa gde je ostao do kraja rata. Tvrdi da je tokom četiri godine pokušavao da probije “medijsku blokadu” i priče sa “naše”, odnosno srpske strane prenese svetskim medijima. U tome je, objašnjava, uspeo utoliko što je snimke prosleđivao prvo televiziji Republike Srpske, potom i agenciji Rojters, koja ih je onda ustupala najvećim svetskim medijima.
Često se, kaže, susretao sa Mladićem, koji je od njega zahtevao da “što više materijala sa naših prostora ode u svet”. Kaže da je optuženi general od svojih vojnika tražio da se prema ratnim zarobljenicima ponašaju po propisima, a da se posebno štiti civilno stanovništvo. “Bio je posebno bolećiv prema starijim ljudima i deci”, naveo je Zorić u izjavi.
Tužilac Džeremi/Jeremy je, međutim, u unakrsnom ispitivanju ukazao da optuženi nije pokazao naročitu bolećivost prema patnjama civila kada je tokom rata napadao Bihać, koji je od strane Saveta bezbednosti UN proglašen zaštićenom zonom. Svedok odgovara da nije učestvovao u planiranju i izvođenju borbenih aktivnosti, već se trudio da zabeleži “što atraktivnije snimke” i u izveštajima dočara stvarno stanje na terenu. Kaže da je na srpskim položajima oko Bihaća snimio krave kako pasu travu pored topova, što znači da je artiljerija duže vreme mirovala.
Branilac Stojanović je u dodatnom ispitivanju postavio pitanje o napadima od strane Petog korpusa Armije BiH iz bihaćke zaštićene zone na srpske položaje. Zorić je u tom odgovoru bio daleko rečitiji, navodeći da je krajem oktobra 1994. godine sprovedena ofanziva u kojoj je muslimanska strana ušla 25 kilometara u teritoriju koju su do tada držali Srbi. Intervenisao je tada predsedavajući sudija Ori/Orie koji je primetio da svedok, iako je bio na položajima vojske bosanskih Srba o srpskim borbenim akcijama i operacijama zna malo ili nimalo, dok je detaljnije upoznat sa aktivnostima Armije BiH. To je zato, objašnjava Zorić, što se tokom rata “više interesovao za neprijateljske napade” jer ih se “više plašio”.
Tokom Zorićevog iskaza optuženi Mladić je od veća zaradio “opomenu pred isključenje” zbog glasnih komentara u sudnici i neprimerene komunikacije sa posetiocima na galeriji za publiku. Na početku današnjeg zasedanja saopšteno je da je odbrana, u cilju racionalizacije vremena svog dokaznog postupka, spisak svedoka skratila za 30 imena.
Povezani tekstovi
