U ispitivanju svedoka Mladićeve odbrane – pukovnika VRS Vladimira Radojčića – tužilac dokazivao da su modifikovane avio bombe korišćene za nasumično gađanje građana Sarajeva, što je ilustrovao napadom na centar Hrasnice u aprilu 1995. godine. Svedok odgovara tada “nije pogodio civilni”, već je “promašio vojni cilj”, ali je komandant korpusa “bio zadovoljan”
U današnjem unakrsnom ispitivanju bivšeg komandanta Ilidžanske brigade Vladimira Radojčića, tužilac Grum/Groome je najviše vremena posvetio pitanju modifikovanih avio bombi, koje je vojska bosanskih Srba poslednje dve ratne godine koristila u napadima na Sarajevo. Svedok tvrdi da se radilo o izuzetno preciznom oružju sa marginom greške od nekoliko desetina metara, dok je tužiočeva teza da je reč o krajnje nepouzdanom sredstvu, korišćenom za nasumične napade na civile u gradu.
Radojčić kaže da su modifikovane avio bombe bile preciznije kada su ispaljivane lanserima sa zemlje nego kada su, kao što je predviđeno, izbacivane iz aviona, zatim da su pre korišćenja testirane i da su za njih postojale privremene tablice gađanja. Tužilac je njegovim tvrdnjama suprotstavio iskaz prethodnog svedoka odbrane Ratka Mladića – bivšeg operativca Sarajevsko-romanijskog korpusa Stevana Veljovića – koji je, naprotiv, tvrdio da novo oružje nikada nije testirano, da nikakve tablice gađanja nisu postojale i da je zato margina greške bila cela dva kilometra, za šta su znali svi u korpusu. Radojčić prihvata da se radi o “frapantnim razlikama” i smatra da Veljovićeve tvrdnje nisu tačne.
Po Radojčićevom naređenju na Sarajevo su ispaljene tri avio bombe – jedna na objekat “Hladnjača” kod Stupa koja nije eksplodirala, druga lansirana na centar Hrasnice je ubila jednu ženu i ranila više osoba i, treća, na zgradu TV Sarajevo koja je usmrtila jednu i ranila 28 osoba. Incident napada na Hrasnicu od 7. aprila 1995. godine navodi se u optužnici protiv Mladića, pa je tužilac nastojao da dokaže da se radilo o nasumičnom napadu na civile.
Predočio je naređenje komandanta korpusa Dragomira Miloševića u kojem od Radojčića zahteva udar na “najunosniji cilj gde bi bile najveće ljudske i materijalne žrtve”. Svedok kaže da je kao profesionalni oficir iz dokumenta zaključio da mu je naređen odabir cilja gde bi bila najveća šteta po neprijateljsku vojsku, a ne po civile. Zato je, kaže, rekao svojim artiljercima da odluče hoće li gađati školu “Aleksa Šantić” gde su navodno obučavani specijalci Armije BiH ili zgradu pošte u kojoj je bila komanda 104. brigade. Odabrali su prvi cilj, a nisu pogodili nijedan, već obližnju prizemnu stambenu kuću u kojoj su boravili civili.
Tužilac ukazuje da takav razvoj nikoga u vojsci bosanskih Srba nije uznemirio – svedok u izveštaju komandantu korpusa Miloševiću nije naveo da je promašio cilj, a ovaj u odgovoru rekao da je “zadovoljan” ostvarenim dejstvom. U pitanju je, objašnjava Radojčić, bio samo “relativni neuspeh” i dodaje: “Ja nisam pogodio civilni, nego sam promašio vojni cilj, a komandant je bio zadovoljan jer je neprijatelj posle toga prestao sa napadima na naše položaje”.
Tužilac je potom predočio deo TV izveštaja Martina Bela/Bell iz kojeg se vidi da je jedna kuća u potpunosti, a više okolnih delimično razoreno. Radojčić lakonski odgovara da nema garancija da se na snimku vide posledice napada koji je on naredio i da su kuće možda bile oštećene ranije, jer se radilo o području u blizini fronta.
Zbog terora nad građanima Sarajeva, uključujući i incident u Hrasnici, general Dragomir Milošević je pred Tribunalom pravosnažno osuđen na 29 godina zatvora. Radojčićev iskaz će biti okončan u sredu, kada se nastavlja suđenja Ratku Mladiću.
Povezani tekstovi
