Serb-victims.org, Срна, 07.06.2018, Свједок: Прогутао сам све избијене зубе

САРАЈЕВО, 6. ЈУНА /СРНА/ – На суђењу десеторици оптужених за злочине над српским цивилима у Орашју 1992. и 1993. године, свједок Ђуро Стоимиров рекао је да га је Пера Винцетић изводио напоље и толико тукао да је прогутао све избијене зубе.Он је навео да су га Винцетић и још два војна полицајца ухапсила у априлу 1992. године док се враћао кући с посла.”Убацили су ме у црвени комби и одвезли у школу у Доњу Махалу, јер сам, наводно, са силоса давао сигнале да се нешто руши. Испитивао ме Пера, казао је да је за то имао свједока и цијело вријеме ме тукао чиме је стигао – штапом за пецање, ногама, рукама”, испричао је Стоимиров.

Он је навео да је, након извјесног времена, пребачен у салу Средњошколског центра у Орашју, гдје је, како је рекао, затекао српске цивиле из Букове Греде и из Орашја.”Прије уласка у салу, Винцетић ме добро изударао у ходнику. Када сам ушао, на средини сале стајао је Милан Митровић за којег ми је Винцетић казао да `није поштен човјек`”, рекао је Стоимиров.Он је потврдио да је војна полиција одводила све способне мушкарце на копање траншеа, те да је чуо да је Љубо ветеринар погинуо током копања, а да су Ранко Стојнић и Жарко Ристанић убијени.

“Чували су нас цивилни полицајци који нас нису дирали, а када дође Пера, они су морали да изађу. Он ме изводио напоље и толико тукао да сам прогутао све зубе које ми је избио”, рекао је Стоимиров.

Свједок Мехо Делић, бивши замјеник командира Полицијске станице Орашје Марка Доминковића, потврдио је данас у Суду БиХ да је био у Буковој Греди када су српски цивили предавали своје наоружање.

Делић је рекао да је дошавши на посао у раним јутарњим часовима почетком маја 1992. године испред Полицијске станице затекао два комбија и неколико аутомобила, те припаднике војне јединице из Славонске Пожеге који су дошли на испомоћ за акцију на Букову Греду.

“Командир ми је тада рекао гдје и зашто идемо. Када смо дошли испред Дома у Буковој Греди, цивилна полиција је била задужена за прикупљање и евидентирање оружја, а за то вријеме су патроле биле задужене да чувају улаз и излаз из села да нико не може проћи ни са једне стране”, испричао је Делић.

Он је додао да је прије њиховог доласка, на том мјесту већ било 20 до 30 војних полицијаца којим је командовао Пера Винцетић.

“Војна полиција и они из Славонске Пожеге почели су доводити људе који су у комбију предавали ловачке пушке, мине, тромблоне. Из комбија се повремено чула вика и галама када су мјештани питани одакле им сандуци мина, али се ништа спектакуларно није десило”, тврдио је свједок.

Делић је потврдио да је у току ових дешавања чуо рафалну пуцњаву и јаку детонацију из дубине села, али да не зна шта се дешавало.

Он је навео да “мисли да су хрватски војници обавијестили свог командира да је то био покушај бјекства”.

“Било је доста мушкараца, па и неколико жена које су испред Дома дошле из знатижеље. Све је трајало око сат времена, а када смо пошли назад у станицу, мјештани су остали испред Дома. Касније сам чуо да их је преузела и одвела војна полиција, да је било и погинулих, али ни данас не знам колико људи је тада страдало. О њиховој судбини ништа ми није познато”, испричао је Делић.

Свједок је навео да тадашњег начелника Станице Јавне безбједности Орашје Таду Оршолића није лично обавијестио о рацији у Буковој Греди, те да није поднесен никакав званичан извјештај о дешавањима у том селу.

Говорећи о полицајцима српске националности, Сими Јовичићу и Гојку Васиљевићу, који су жељели да остану да раде у Полицијској станици, Делић је навео да су они из безбједносних разлога пребачени у изолацију у Средњошколски центар у Орашју, јер им је након страдања хрватског становништва у Видовицама живот био угрожен.

“У изолацији су били и остали Срби из Орашја, јер су једино ту могли бити заштићени од освете након дешавања у Видовицама. Касније смо овим нашим колегама помогли да живи и здрави пређу у Хрватску”, рекао је Делић.

Свједок је навео да је резервни састав полиције чувао Србе у сали Средњошколског центра, а да их је из сале изводила војна полиција, те додао да је распоред дежурстава правио Мато Виљушкић који је у Полицијској станици усмено преносио шта се дешавало у сали.

Свједок је напоменуо да је једном речено да се полицајац Никола Трогрлић у пијаном стању непримјерено понашао и да га је командир Марко Доминковић одмах удаљио с посла.

Делић је потврдио и да је оптужени Ђуро Матузовић помогао Павлу Миловановићу да изађе из изолације и оде у Хрватску.

“Чуо сам да је Спасоје Ристанић рањен на копању ровова, након чега је пребачен на лијечење у Хрватску. Од једног стражара сам чуо да се једно лице објесило у изолацији, али не знам шта је било са тијелом”, каже Делић.

За ратне злочине над Србима у Орашју оптужени су генерал ХВО-а Ђуро Матузовић, Иво и Тадо Оршолић, Марко Доминковић, Јосо Недић, Марко Блажановић, Мато и Анто Живковић, Стјепо Ђурић и Мирко Јурић.

Према оптужници, они су злочине починили као припадници командних структура ХВО-а и полиције у Орашју, те као припадници војне полиције.

Оптужница их терети за прогон српског становништва, убиства, затварање, мучење, силовања и друга нечовјечна дјела.

Матузовић, Живковић и Ђурић оптужени су и да су, заједно са њима познатим припадницима војне полиције ХВО-а, у шупи у Доњој Махали и у логору у основној школи у том мјесту учествовали у убиствима, мучењу и нечовјечном поступању према ратним заробљеницима.

Суђење ће бити настављено 20. јуна.