Iako je formiranje Zajednice srpskih opština predviđeno Briselskim sporazumom i podrazumeva nadležnosti u oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite, urbanog i ruralnog planiranja, albanski predstavnici mu se uporno odupiru, sada tražeći primenu „hrvatskog modela“ koji, po rečima Save Štrpca znači – etničko čišćenje.
Premijer tzv. Kosova Aljbin Kurti izneo je svoj predlog za organizovanje ZSO, a kao uzor mu je poslužio hrvatski model za nacionalne manjine.
Od svih zemalja, primera i zakona, izabrao je onu pod čijim je nadzorom izvršen jedan od dva etnička čišćenja nad Srbima s kraja 20. veka. Drugo je, naravno, izvršeno na Kosovu i Metohiji.
Šta je tačno „hrvatski model“
Hrvatski model obuhvaćen je ustavnim zakonom o manjinskim pravima i podrazumevao bi da ZSO izgubi nadležnosti dogovorene Briselskim sporazumom, koji predviđa daleko veće ingerencije od onih koje ima Zajedničko veće opština – političko telo Srba u Hrvatskoj predviđeno Erdutskim sporazumom i potvrđeno Ujedinjenim nacijama.
Ovo veće, objasnio je Milorad Pupovac, predstavlja zajednicu predstavnika Srba izabranih u opštinama koji se sastaju radi diskusije o pitanjima iz sfere kulture, obrazovanja, sporta… i koji nemaju nikakve izvršne nadležnosti.
Hrvatski ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina usklađen je sa zakonodavstvom Evropske unije i model jeste dobro zamišljen, kako za Sputnjik objašnjava Savo Štrbac, pravnik i predsednik Dokumentaciono informacionog centra „Veritas“ (DIC), ali njegova primena u praksi ne prati ono predviđeno papirom.
Problemi ostaju bez obzira na zakon. Jeste da mi imamo ta neka prava na papiru ali u praksi to ne funkcioniše baš tako. Tamo gde žive Srbi nema čak ni vode, struje, puteva, a kamoli nečeg više. Sve to je postojalo ranije, ali je nestalo zajedno sa padom Krajine, govori Štrbac za Sputnjik.
Albanci imaju „instruktore“
On smatra da će se kopiranjem „hrvatskog modela“ napraviti samo pravni okvir, dok će se u praksi raditi na tome da Srbi na Kosovu i Metohiji podele sudbinu Srba iz Hrvatske, odnosno da ih ne bude više. Za njega, kosovski Albanci samo imitiraju Hrvate, koje naziva „instruktorima“.
Štrbac „hrvatski model“ vidi kao dovršavanje etničkog čišćenja otpočetog u Drugom ratu i privedenog kraju „Bljeskom“ i „Olujom“. Nakon etničkog čišćenja izvršenog nad Srbima iz Hrvatske 1995. godine, danas se proterivanje Srba sa svojih vekovnih ognjišta nastavlja podizanjem optužnica protiv Srba koji su u odsustvu, što je počelo i albansko zakonodavstvo da primenjuje.
U tekućem mesecu se u Hrvatskoj sudi za ratne sločine 78 Srba, od kojih je većina u odsustvu. Štrbac veruje da će to postati uobičajena praksa i za Albance, pogotovo nakon ulaska u Evropol.
Samo je u ovoj godini u Hrvatskoj otvoreno desetine novih istraga, podignuto nekoliko optužnica i izvedena tri hapšenja Srba u inostranstvu, čime se šalje jasna poruka Srbima u Hrvatskoj, ali i na Kosovu.
Niko nije siguran, niko nije bezbedan da ga neće negde uhapsiti bilo gde da je u svetu po nekoj poternici. Šta su Hrvati radili Srbima u Hrvatskoj, to će sad Šiptari raditi Srbima sa Kosova i Metohije, baš po tom „hrvatskom modelu“, govori Štrbac za Sputnjik i još jednom podseća da „hrvatski model“ znači model bez Srba.
Milica Trklja
Povezani tekstovi
