Pre 25 godina početkom avgusta 1995. godine srpsko stanovništvo koje je živelo u Republici Srpskoj Krajini zadesio je pakao.
Četvrtog avgusta u pet časova ujutru prve granate pale su na Knin, a nakon četiri veka postojanja Srpske Krajine, svi pripadnici srpskog stanovništva su proterani.
Za samo 48 sati, područje Knina, kako su tadašnje hrvatske vlasti rekle bilo je “etnički čisto”.
Najteža i najmračnija noć obrušila se na srpsko stanovništvo, bez najave i bez objašnjenja.
Umesto izlaska Sunca iz sna su ih probudili bljesci bombi i granata, miris paljevine i plač dece i majki.
Posle samo nekoliko sati, mladi, stari i deca našli su se u svojim automobilima i traktorima sa ono malo stvari koje su mogli i stigli da prikupe.
Tada je započeo put u nepoznato. Put ka Beogradu, u kom su našli utočište i novi dom.
250.000 Srba bilo je prinuđeno da tog sudbonosnog jutra ostavi sve iza sebe. Svoju prošlost, detinjstvo, posao, pa i ceo život.
Jedna noć promenila je njihov tok života zauvek. Neki od njih uspeli su da se vrate u Knin i Liku kao povratnici, a neki su ostali u Srbiji i izgradili nove uspomene i sećanja, jer su im stara prinudno oteta.
Danas obeležavamo 25. godina od operacije “Oluja” i zločina nad srpskim stanovništvom u kom je ubijeno čak 1.872 osobe, a više od 250.000 izgubilo svoj dom.
Gde su oni danas?
Nakon više od dve decenije, deo izbeglih Srba i dalje živi u našoj zemlji. Kako navode iz Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije za portal SrbijaDanas, početak je uvek najteži, a mnogo ljudi tada nije imalo kod koga da ostane niti da prenoći.
- Republika Srbija je za sva lica koja nisu mogla sama da obezbede smeštaj kod rođaka ili prijatelja, obezbedila smeštaj u kolektivnim centrima, kojih je tada bilo preko 700. U tim kolektivnim centrima bilo je smešteno blizu 60.000 izbeglica. Sva deca su te jeseni uključena u vaspitno obrazovni sistem Republike Srbije, a izbeglice su dobile mogućnost lečenja i zapošljavanja – navode iz Komesarijata za izbeglice i migracije za portal Srbija Danas.
Iako je veliki broj izbeglica dobio status državljana Republike Srbije nakon ovog događaja, 8.000 osoba koje su došle iz Hrvatske tog avgusta i dalje nema srpsko državljanstvo.
- Kada je u pitanju državljantsvo, 460.000 izbeglica iz bivše SFRJ do danas je dobilo status državljana Rebulike Srbije, međutim sticanje državljanstva ipak je odluka svakog pojedinca zasebno, i potrebno je podneti zahtev – objašnjavaju iz Komesarijata za naš portal.
Kako oni navode, kada je u pitanju finansijska situacija i posao izbeglih osoba u “Oluji”, imaju pravo da rade i školuju se isto kao i bilo koji drugi građanin Srbije.
Iako je mnogo vremena prošlo od ovog nemilog događaja, iz ove organizacije navode da im se osobe koje su došle u Srbiju i dalje često javljaju sa nekim problemima.
- Mi se prvenstveno bavimo pružanjem pomoći i usluga ovakvoj populaciji, pa tako svakodnevno imamo kontakte sa njima, i trudimo se da im pomognemo što više možemo – zaključuju iz Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije za portal SrbijaDanas.
Iako postoje organizacije koje su tu da pruže podršku i pomoć svakom izbeglom licu, neke uspomene teško je izbrisati i promeniti, one ipak ostaju duboko u njihovim srcima i sećanjima.
Jelena Stefanović
Povezani tekstovi
