Direktor Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas” Savo Štrbac izjavio je da, sudeći prema “tonovima koji stižu iz Nemačke”, nakon ulaska Hrvatske u EU neće biti monitoringa nad ovom zemljom kada je reč o suđenjima za ratne zločine i povratku izbeglica.
Štrbac je ocenio da prestanak monitoringa Evropske komisije nad Hrvatskom znači da ta zemlja, verovatno, neće mnogo uraditi na kažnjavanju počinilaca zločina nad Srbima, kada 1. jula postane punopravni član EU.
“Ne verujem da će Hrvatska mnogo uraditi na progonu počinilaca ratnih zločina iz sopstvenih redova i nikada neće biti izbačena iz EU”, rekao je Štrbac novinarima ispred crkve Svetog Marka u Beogradu, gde je prisustvovao parastosu stradalim Srbima u akciji “Bljesak” 1995. godine.
On je rekao da je, prema podacima “Veritasa”, u “Bljesku” ubijeno i nestalo 283 Srba. “Hrvati su pokupili posmrtne ostatka 168 ljudi i pokopali ih. Od toga je 139 ekshumirano, a od njih 139 identifikovano je svega 71. Postoji i 30-tak registrovanih grobnih mesta, a još se traga i za drugim grobnim mestima”, rekao je Štrbac.
On je istakao da se na područje zapadne Slavonije vratilo svega 1.500 od 15.000 proteranih Srba, ali da je uglavnom reč o starijim ljudima i pitanje je koliko ih živi tamo, jer nemaju od čega da žive, a okruženje je negativno nastrojeno prema njima.
“Dosta je kuća obnovljeno, ali se ljudi nisu vratili, i sad imaju veliki problem. Voleli bi da im kuće nisu obnovljene, jer ih sad Hrvatska tuži, ne za tržišnu vrednost tih kuća, nego za onoliko koliko je navodno država utrošila, a to su velike pare koje Srbi ne mogu da plate, pa im imanja stavljaju na doboš”, pojasnio je Štrbac.
Predsednik Koalicije udruženja izbjeglica u Srbiji Miodrag Linta rekao je da je 18 godina prošlo od stradanja Srba u akciji “Bljesak” i da porodice poginulih, nestalih i proteranih očekuju pravdu.
“Smatramo da je konačno došlo vreme da Vlada Srbije stane iza proteranih Srba, da se otvori suštinski dijalog sa zvaničnim Zagrebom i da se procesuiraju svi odgovorni za ratne zločine, a tu važnu ulogu treba da ima Ministarstvo pravde Srbije i Tužilaštvo za ratne zločine”, smatra Linta.
On je istakao da je neprihvatljivo da Hrvatska 1. jula postaje punopravan član EU, a da nisu izrečene pravosnažne presude za akcije hrvatske vojske “Bljesak” i “Oluja”.
Povezani tekstovi
