БЕОГРАД, 3. АВГУСТА /СРНА/ – Хрватска је слављењу акције етничког чишћења и масовних злочина у “Олуји” над Србима као државног празника ове године додала и војну параду, док међународна заједница, укључујући НАTО и ЕУ, које су Хрватску у међувремену примили у чланство, ћути као што је ћутала и прије 20 година, саопштио је “Веритас”.
У саопштењу овог документационо-информационог центра напомиње се да је агресија “Олуја” провођена по тактици “спржене земље”, што је половином новембра 1995. године достигло размјере потпуног затирања српске заједнице у Крајини, а Савјет безбједности УН није донио било какве казнене мјере.
“Највећи парадокс ове агресије, као и оних које су јој претходиле, јесте у чињеници да је агресор била чланица УН, а Крајина зона под заштитом исте организације и што су неке друге чланице те организације одобриле и учествовале у самој агресији”, истиче “Веритас”.
У саопштењу се подсјећа да су 4. августа 1995. године оружане снаге Хрватске, уз одобрење и подршку НАTО, у садејству са снагама Хрватског вијећа одбране и такозване Армије БиХ, извршиле агресију на сјеверну Далмацију, Лику, Кордун и Банију, односно на Српску аутономну област Крајина, у саставу тадашње Републике Српска Крајина /РСК/.
Агресија је извршена упркос чињеницама да је та област била под заштитом УН и да су представници РСК дан прије у Женеви и Београду прихватили приједлог међународне заједнице о мирном рјешењу сукоба.
Наводи се да је однос снага био 7:1 у корист агресора, а за неколико дана неравноправне борбе сломљен је отпор Српске војске Крајине /СВК/, а народ западне Крајине, њих више од 220.000, поучен “историјским искуством”, креће у дотад највећу српску сеобу, на исток браћи по вјери и нацији.
“И кад је престао сваки отпор СВК, агресор је убијао људе који нису хтјели или могли са својих вјековних имања, али и оне у избјегличким колонама, и до Уне и преко Уне, дубоко у територији тадашње Републике Српске”, наводи се у саопштењу.
На евиденцији “Веритаса” налазе се имена 1.853 погинулих и несталих Срба из ове акције и послије ње, од чега 65 одсто цивила, од којих су око три четвртине били старији од 60 година, 29 одсто жена, од којих су око четири петине биле старије од 60 година, што представља један од “црних” рекорда грађанског рата деведесетих година прошлог вијека на просторима бивше Југославије.
Од укупног броја жртава до сада је расвијетљена судбина 1.002 лица, док се на евиденцији несталих води још 851 лице, од чега 614 цивила, међу којима 310 жена.
“Веритас” наводи да Хрватска избјегава без ваљаног разлога ексхумације и познатих мјеста укопа са посмртним остацима око 270 лица, покопаних углавном под ознаком “непознат”, што је јединствен случај на подручју бивше Југославије, те отеже и са идентификацијом ексхумираних посмртних остатака 294 лица.
Око 1.500 припадника СВК преживјело је заробљавање, а многи од њих су осуђени на дугогодишње казне затвора због ратног злочина.
Око 3.200 старих и немоћних, који нису хтјели или нису могли напустити огњишта, на силу су интернирани у логоре за цивиле. Крајина је опустошена, опљачкана, па порушена и запаљена. Нису били поштеђени ни црквени, културни, историјски српски, као ни антифашистички споменици.
“Веритас” подсјећа на пресуде Хашког трибунала и Међународног суда правде у којима се констатује да су извршени злочини и етничко чишћење над Србима, али да нико није осуђен, те наводи да ће у аналима правосудног бешчашћа остати запамћене ослобађајуће пресуде оптуженима за злочине у Гошићу, Вариводама, Груборима и Кијанима, као и дугогодишња истрага без помака против НН лица за масакр хендикепираних у Двору на Уни.
Додаје се да је Међународни суд правде својом пресудом дао крајишким Србима солидну основу да правним путем наставе тражити остварење осталих захтјева као што су процесуирање починилаца ратних злочина над Србима, обештећење за уништену имовину и изгубљене животе, одрживи повратак и пуно поштивање њихових националних и људских права, укључујући и широку политичку аутономију какву им је међународна заједница прије акције “Олуја” гарантовала “Планом З-4”.
Напомиње се да је парнични поступак пред федералним судом у Чикагу по тужби крајишких Срба против америчке консултантске фирме МПРИ за саучесништву у геноциду у “Олуји” у фази медијације, која ће трајати цијелу ову годину.
Povezani tekstovi
