На “Веритасовом” списку именом и презименом налази се 7.039 погинулих Срба…Хрватски судови не негирају злочин, али чине све да би изрекли пресуде са олакшавајућим околностима…Докази о страдањима Срба, осим од српских извора, долазе и од појединих Хрвата и муслимана на такозваном “црном тржишту”…
Разговарала: Весна ШУРБАТ
БЕОГРАД, 6. ОКТОБРА /СРНА/ – Директор Документационо информативног центра “Веритас“ Саво Штрбац истиче да је након 20 година рада Центра и истраживања злочина над Србима у Хрватској закључио да је постојала хрватска државна политика да се Срби уклоне из Хрватске.
Он у интервјуу СРНИ објашњава да се докази за овакав закључак налазе у говорима хрватских званичника – покојног хрватског предсједника Фрање Туђмана и његовог ратног руководства, који су остваривали усташку формулу из Другог свјетског рата да трећину Срба треба побити, прекрстити, а трећину протјерати.
“Све је рађено да се оствари проценат од три одсто Срба у Хрватској и сва је прилика да ће то бити и постигнуто”, наглашава Штрбац, наводећи да су велике хрватске војне акције провођене по систему “спржене земље”, гдје су, осим убијања српских цивила и војника, до темеља рушене и спаљиване куће да се Срби никада не врате.
Напомињући да се на “Веритасовом” списку именом и презименом налази 7.039 погинулих Срба, Штрбац поводом 20 година постојања “Веритаса” истиче да су највеће злочине над Србима направиле регуларне снаге Хрватске, те додаје да су елитне хрватске јединице ишле у акције “Олуја” и “Бљесак”.
Штрбац сматра да пред хрватским правосуђем српске жртве неће добити правду, те да многи починиоци злочина на Србима неће бити кажњени – ти судови не негирају злочин, али чине све да би се изрекле пресуде са олакшавајућим околностима.
Он истиче да у Хрватској од почетка рата до данас траје процес похрваћења и покатоличења Срба, те да православни свештеници у Хратској издају српској дјеци потврде да су крштена, а потом их католички свештеници кризмају, чиме прелазе у католике, док се неки урбани Срби из страха почињу изјашњавати као Хрвати.
Штрбац наводи да му због његовог рада на предочавању истине о српским страдањима у Хрватској често стижу пријетње преко интернета и интернет форума, а да му је најтежа била када је неко недавно написао да га “често виђа на Земунском кеју”, куда се он, заиста, шета.
“Писало је: `Често видим тог господина Саву Штрпца како се шета дуж Земунског кеја, а онда сједне на обалу и дуго гледа у Дунав закрвављеним очима као да би хтио клати Хрвате”, прецизира Штрбац, наводећи да о тој пријетњи није обавијестио полицију.
Штрбац наводи да је за 20 година рада “Веритас” прикупио огромну документацију и фотографије о страдању Срба, које је почело од времена када Република Српка Крајина била стављена под заштиту УН.
Говорећи о антиспрској пропаганди, једностраном приступу међународне заједнице и неспремности да прихвати чињеницу да је било и српских жртава, Штрбац се сјећа да је једном приликом на Плитвицама показивао америчком представнику у Хрватској Питеру Галбрајту фотографије страдања Срба на Миљаковачком платоу, у Медачком џепу, на Равним Котарима.
“Гледао је дуго те фотографије, па рече – `и на другој страни има жртава`. Ја му кажем – `да, али ја вама показујем оно што цијели свијет не зна, а то је да су жртве биле и Срби`“, наводи Штрбац.
Он се сјећа да је неколико дана њемачка државна телевизија ЗДФ снимала у Книну, не вјерујући да у толиком броју и на такав начин страдају Срби, али да га је након пола године новинар који је снимао обавијестио да уредник те телевизије није дозволио емитовање, уз образложење да би то “било превише и да би само збунило њемачку јавност”.
Штрбац додаје да су два новинара, који су се представили као Американци, посјетили избјеглички камп Срба истјераних са Равних Котара, а онда се након десет дана на насловници хрватског “Национала” појавила слика униформисаног мушкарца који окреће око себе дјевојку, а испод пише како “српски војник хвата заточену Хрватицу, која покушава да побјегне”.
“Радило се о томе да су се срели брат и сестра – Срби, који нису знали једно за друго да су живи, и онда су једно другом потрчали у сусрет, загрлили се и окретали, и то су ти новинари знали”, навео је Штрбац у интервјуу СРНИ, додајући да је најгнуснија хрватска лаж била да су “Срби прегазили српске избјеглице на тракторима и запрегама у `Олуји`”.
Штрбац наводи да доказе о страдањима Срба, осим од српских извора, добија и од појединих Хрвата и муслимана на такозваном “црном тржишту“ и прецизира да је скоро 900 фотографија убијених у “Бљеску” и “Олуји” добио од Хрвата, а да је снимак злочина муслиманске војске у Бужиму добио од муслимана.
Његова највећа жеља је да некако дође до такозваних “топничких дневника“ Хрватске војске, а сјећа се да су му у Француској 1995. године два човјека нудила снимак “Бљеска“ који је садржао хрватске злочине над Србима, али да су му тражили да им обезбиједи кућу у власништву у Београду, што он није могао да обећа.
Штбац истиче да се за ових 20 година нагледао много страшних ствари, да је видио унакажене и спаљене лешеве, остатке човјека који је запаљен на кревету, па је остао само пепео људским обрисима, али му је најстрашнја призор био када је видио 51 леш у акцији Медачки џеп.
“Ти посмртни остаци довезени су у једној хладњачи и били поредани на цесту. Одједном су се однекуд појавили огромни црви, који су прекрили и лешеве и цесту, изгледало је да цеста пулсира. То је било страшно, док се около ширио неподношљив воњ, који и данас осјећам”, каже Штрбац, који међу најстрашнијим злочинима наводи и убиство девет хендикепираних цивила на Двору на Уни и понавља да су то учиниле хрватске снаге.
Штрбац, бивши судија у Бенковцу који је радио у разним комисијама за размјену заробљеника и мртвих и имао пун увид у страдања Срба у Хрватској, наводи да је идеја о формирању “Веритаса” потекла 1993. године од Италијанке Висконти, која је фотографисала за вријеме рата у Хрватској како би у свијет отишла истина о страдању Срба, а име су дали он и његови сарадници.
Povezani tekstovi
