Сабрање потомака српских жртава на Козари, 4-6.10.2014.
Под моoтом „Сјећање није довољно“ на Козари је од 3. до 5. октобра одржано Прво сабрање удружења потомака и поштовалаца српских жртава ратова у 20. веку.
Владика бихаћко-петровачки Атанасије рекао је на Козари да се српском народу лако догађа да «заборавља, одбацује, ампутира и поништава и дио свога властитога бића, свога живота и свога народа».
Представник Министарства просвјете и културе Републике Српске Бранислав Радиновић рекао је да ово министарство подржава рад удружења посвећених томе да се историја не заборави.
„Желимо да се сјећање одржи и да 20. вијек буде крај српског страдања и патњи које је наш народ проживио на територији бивше Југославије“, додао је Радиновић.
Градоначелник Приједора Марко Павић рекао је да је Козара планина која зна и за жртве и за слободу и да је била терорисана, али да никад није под окупацијом и терором жељела остати.
„Такви смо ми Срби и наше жртве заслужују у свако доба велику пажњу и сјећање – сјећање за оно што су чинили и пажњу за оно што су нам оставили. Тиме је наша обавеза већа, јер морамо чувати идеале за које су се борили, али је пуно препрека на том путу“, рекао је Павић.
Он је истакао да се чињенице не смију заборавити и да ко хоће да зна може овдје на споменику на Козари погледати имена 10.000 жртава, међу којима се „на прсте руке могу пребројати жртве других нација“.
Председник Организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић рекао је да је за популацију коју ова организација заступа прво сабрање било у октобру 1995. године када су почеле стизати информације о најмилијима.
Предсједник Удружења „Јадовно 1941″ Душан Басташић рекао је да су на овом сабрању представници 20 организација из Србије, Републике Српске и Хрватске одлучиле да изразе вољу и покажу заједништво у чврстој одлуци да не дозволе да страдање предака, које је снажно одредило животне путеве потомака, не падне у заборав.
Он је навео да је сврха планираних излагања и предавања да се организације међусобно боље упознају са радом и плановима сваке од њих, али и да чују шта су препреке на које наилазе и како могу да помогну једне другима у заједничкој мисији.
На крају Сабрања, 13 организација и појединаца је потписало ,,Протокол о сарадњи сабрања“ који дефинише конкретне активности за наредних годину дана.
Povezani tekstovi
