БЕОГРАД, 8. МАРТА /СРНА/ – Директор Докуменатационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац рекао је Срни да Хрватска наставља игру у вези са исплатом нематеријалне штете породицама српских жртава, тако што свјесно одуговлачи исплате и мијења њихов основ, да би ослободила одговорности припаднике хрватске војске и полиције који су починили злочине.
Штрбац је, коментаришући информацију да је Општински суд у Шибенику пресудио да Душанки Мандић буде исплаћено 17.791 евро због убиства оца Мирка Покрајца /84/ у селу Варивода, рекао да претпоставља да је као основ исплате наведено да је “хрватска држава одговорна за терористичка дјела и акте” и истакао да то значи да их је могао починити било ко.
Он је навео да је то исто сугерисано раније и у поступку дјеци породице Берић, којима је за убиство оца Радивоја /69/ и мајке Марије /69/ у Вариводама, исплаћена одштета од 72.783 евра.
“То вам је као да је, рецимо, дошао неко из Авганистана или било које друге земље и побио те људе”, истакао је Штрбац.
Он је нагласио да Хрватска на тај начин, као и мијењањем основе исплате, штити сваког свог грађанина јер не може да негира чињеницу да су Срби у Вариводама убијени 28. септембра 1995. године, готово два мјесеца након “Олује”, посебно јер је снимак са тек убијеним српским цивилима из чијих тијела цури крв обишао свијет.
“Ми знамо да су починиоци познати. Знају и Хрвати да ми то знамо, али се неко штити. Штити се и хрватска војска и полиција. За тај случај никоме није пресуђено и лакше је рећи – `Ето, то је починио неко непознат`. Могао је то бити било ко из свијета и држава Хрватска ће то платити”, рекао је Штрбац.
Он је навео да је износ нематеријалне штете који је првостепеном пресудом одређен породицама Покрајац и Мандић најмањи до сада за који “Веритас” зна, те да је обично ријеч о 200.000 или 180.000 куна /26.917 евра или 24.226 евра/.
Штрбац је истакао да је искуство показало да је Хрватска коректна само у случајевима када постоје пресуде припадницима њених војних снага, а да у свим другим случајевима избјегава одговорност.
“Није био проблем ако је неко био крив и осуђен, као у случајевима `Госпић`, `Медачки џеп`, `Лора један`, `Сисак`, `Марино Село`. Ту су се добијали и милионски износи, али проблем је настајао када нема кривичне пресуде. Овако, пролази вријеме. Њима се исплати да одуговлаче”, нагласио је Штрбац.
Он је додао да је хрватским судовима послато више од 1.000 тужби, а да је дио њих одбијен због застаријевања.
“Хрватска је 2003. године донијела сет закона гдје регулишу накнаду штете. Иако је било најављено да ће тек ступањем на снагу тих закона почети да теку застарни рокови, многи судови су одбијали тужбене захтјеве због застаре, рачунајући да је почетак застаре био 1995. године или због тога што су говорили да је то ратна штета”, рекао је Штрбац.
Он је навео да су неке од породица, када су их одбили хрватски судови, отишле са тужбеним захтјевом пред суд у Стразбуру, и да су неки добили спор, а неки нису.
“Неки добију спор, неки не. Не може се ући у траг томе како се тамо суди”, истакао је Штрбац.
Povezani tekstovi
