Сутра се навршавају 33 године од напада хрватске војске на српска села Дивосело, Читлук и Почитељ код Госпића, у којима је убијено 87 Срба, међу којима 35 цивила и припадника мјесне страже, као и 17 жена.
Из Документационо-информационог центра “Веритас” саопштено је да у хрватској акцији у “Медачком џепу” није било рањеника и да се девет лица, од којих шест цивила, воде као нестали.
“Резултати прегледа тијела – разбијене лобање, прострелне ране из непосредне близине и живи људи бацани у ватру, недвосмислено указују на то да је извршено систематско ликвидирање заробљених и немоћних”, указују из “Веритаса”.
У повлачењу хрватских снага, које је трајало од 9. до 17. септембра 1993. године, примијењена је тактика “спржене земље”, па су сва три села систематски опљачкана, спаљена и сравњена са земљом.
О размјерама уништења, како се наводи, најбоље свједочи изјава тадашњег команданта Унпрофора генерала Жана Кота, који је након обиласка терена рекао да није нашао знакова живота, ни људи, нити животиња, додајући да је разарање било потпуно, систематско и намјерно.
“Хашки трибунал је предмет `Адеми/Норац` препустио хрватском правосуђу, што је резултирало симболичним казнама. Генерал Рахим Адеми је ослобођен свих оптужби, док је генерал Мирко Норац осуђен на свега шест година затвора за неспречавање убистава четири цивила и мучење једног заробљеника”, подсјећају из “Веритаса”.
Непосредни извршиоци Јосип Крмпотић, Велибор Шолаја и Јосип Мршић осуђени су на минималне казне од три до пет година затвора.
“Посебно поражава чињеница да је у судским поступцима неспорно утврђено да су у сопственим кућама живе изгорјеле најмање четири српске жене, али за њихову смрт и паљење нико није проглашен кривим”, истичу у “Веритасу”.
У априлу 1991. године у Дивоселу, Почитељу и Читлуку живјело је укупно 780 становника, махом српске националности.
У Дивоселу данас не живи нико, у Почитељу само двије старице, док је у Читлуку преостало десет становника у четири породице.
