БЕОГРАД, 14. НОВЕМБРА /СРНА/ – Директор Информационо-документационог центра “Веритас” Саво Штрбац рекао је Срни да српска дјеца у школама у Хрватској под притиском, хтјела или не, морају да знају “хрватску историју” о њиховом “домовинском рату”, јер другачије не могу опстати у тој земљи.
“Они траже да српска дјеца у Хрватској у школама уче о домовинском покрету из њихових, а не из историје српских уџбеника”, рекао је Штрбац поводом иницијативе Удружења загребачких добровољаца бранилаца Вуковара да се у свим школама у Хрватској, посебно тамо гдје су већина српска дјеца, о “домовинском рату” учи као о “српско-црногорској и агресији ЈНА”.
Он је подсјетио да у Хрватској мањине у школама уче по три модела, А, Б и Ц, а једино се по А моделу комплетна настава или већина наставе, укључујући и историју, изводе на српском. Ови други модели, додао је он, имају тек понеки час на српском, а настава се одвија по хрватском програму, иако српска дјеца имају неку додатну наставу.
“Та дјеца, без обзира по којем моделу учили, хтјели или не хтјели, морају да знају и ту `хрватску историју`, јер другачије не могу опстати у Хрватској. По којем год моделу учили, они су ионако под притиском у Хрватској и морају знати званичну хрватску историју”, рекао је Штрбац.
Штрбац је напоменуо да Хрвате не интересује баш много историја далеке прошлости, него највише 20. вијек, односно Други свјетски рат и посебно посљедњи рат деведесетих. “По њиховом званичном моделу и историји, рат деведесетих је био `одбрамбени, домовински`, јер су се бранили од `мрског` агресора Србије, Црне Горе, и добровољаца из БиХ, уз помоћ ЈНА и локалних Срба. А по мишљењу Срба, то је грађански рат са примјесама вјерског”, навео је Штрбац.
Штрбац је истакао да је са тим у вези и захтјев тог удружења да се као кривично дјело уведе негирање дефиниције о хрватском “домовинском рату”, исто као што је Кристијан Шмит увео у БиХ закон да се не негира наводни геноцид у Сребреници.
Што се тиче захтјева да Хрватска као држава тражи обештећење од Србије, након што су неке породице страдалих на Овчари остварили накнаду штете у парницама, на основу кривчног поступка који је вођен пред судом у Београду прије више од деценију, Штрбац каже да је то рециклажа већ старих захтјева.
“Да би Хрватска или било која држава од неке друге државе добила обештећење у вези с ратом, о томе одлучује један једини суд на свијету, односно Међународни суд правде, суд УН, који је основан по конвенцији УН о геноциду”, рекао је Штрбац, подсјетивши да је овај суд већ одбио сличну тужбу Хрватске против Србије.
Он је подсјетио на тужбу Хрватске против Србије и контратужбу Србије против Хрватске за геноцид, које су обје одбијене пред овим судом, речено да није било геноцида ни у Хрватској ни у Погрому “Олуја”. Штрбац је оцијенио да су Србија и Срби Крајишници у том спору добили више него Хрватска, јер прије тога није постојала ниједна осуђујућа пресуда ни пред којим судом, као ни у Хагу, гдје су једном најсрамнијом пресудом ослобођени хрватски генерали за злочине у “Олуји”.
“Који би то суд одлучивао о захтјеву Хрватске за ратну одштету против Србије када је једини суд који је надлежан за то већ одбио тај захтјев”, истакао је Штрбац.
Он је рекао да су то празне приче које се понављају ко зна који пут и то увијек пред изборе или пред неке значајне њихове догађаје, као што је 18. новембар државни празник у Хрватској Дан сјећања на жртве Вуковара и Шкабрње, који иначе изазове многе контроверзе и међу Србима и међу Хрватима.
Према његовим ријечима, они се сада свађају између себе да ли ће то бити под усташким знамењима, као што хоће градоначелник Вуковара Иван Пенава, који је и предсједник ултрадесничарског Домовинског покрета, а идућа година је изборна.
Штрбац сматра да управо Пенавин покрет стоји иза ове иницијативе, те подсјећа да се увијек у односу према Србима губе и добијају избори и привлаче или одбијају бирачи у Хрватској.
Са округлог стола одржаног током викенда у Загребу о теми злочина у “Овчари”, Удружење загребачких добровоиљаца бранилаца Вуковара упутило је иницијативе Влади Хрватске да на основу пресуда за “Овчару” покрене захтјев за ратну одштету од Србије, затим да се у свим школама у Хрватској, посебно тамо гдје су већина дјеце припадници српске мањине, уведе јединствен образовни систем да се о “домовинском рату” учи као о “српско-црногорској и агресији ЈНА”, а не, као до сада, о грађанском рату. Такође је иницирана измјена Кривичног закона и тражено увођење новог кривичног дјела – кршење “декларације о домовинском рату”, за шта је предложена казна затвора од најмање пет година, а ако је прекршитељ државни функционер, или службеник, од осам година.
Povezani tekstovi
