Данас се навршило 30 година од страдања резервиста ЈНА на Коранском мосту у Карловцу који су брутално ликвидирани, након што су их заробили припадници МУП-а и Збора народне гарде Хрватске.
Ово је један од првих ратних злочина над припадницим ЈНА, у то вријеме једине легитимне и регуларне војске у СФР Југославији, у чијем саставу је формално-правно још увијек била и Хрватска, саопштено је из Документационо-информативног центра “Веритас”.
Тог 21. септембра 1991. године припадници МУП и Збора народне гарде Хрватске су, испред моста на ријеци Корани, зауставили два војна камиона у којима су се, из касарне “Мекушје” у касарну “Логориште”, превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, који су, након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, одложили оружје.
Одмах по предаји, једна група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвежена је у просторије полиције, а друга група од 17 војника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак, спроведена је пјешице преко Коранског моста.
Чим су ступили на мост, појавила су се униформисана лица са фантомкама на главама и над њима почели “крвави пир”, када су 13 припадника ЈНА ликвидирана, неколико клањем у лежећем положају, а већина хицима из аутоматског оружја у стојећем положају.
Тројица су се, међу њима и један са тешким повредама, спасили скоком са моста, а четврти се у току ноћи, такође са тешким повредама, искобељао испод мртвих сабораца.
Ликвидирани су Јован Сипић, Божо Козлина, Небојша Поповић, Милић Савић, Миленко Лукач, Никола Бабић, Слободан Миловановић, Светозар Гојковић, Милош Срдић, Зоран Комадина, Миле Бабић, Васо Бижић и Миле Пеурача.
Рањени су Душко Мркић, Светозар Шарац, Небојша Јаснић и Бранко Мађарац.
За овај злочин у мају 1992. године започео је кривични прогон карловачког хрватског специјалца Михајла Мише Храстова, а завршио је у мају 2015. пресудом Врховног суда, којом је осуђен на четири године затвора због кривичног дјела против човјечности и међународног права – противправним убијањем и рањавањем непријатеља.
Иако изведени докази указују да је у ликвидацији резервног састава ЈНА учествовало најмање три лица и да је пуцано из најмање два различита оружја, надлежно тужилаштво се још не оглашава по питању евентуалног проширења оптужбе на остале извршиоце и наредбодавце овог злочина.
Изречена казна се, напомиње “Веритас”, тумачи и као награда убици Храстову за преузимање одговорности за инкриминисани догађај, признајући да их је сам побио и то у исконструисаној нужној одбрани, у коју му нису на крају повјеровали ни Врховни ни Уставни суд.
У априлу 2016. осуђени ратни злочинац Храстов је отишао на дослужење остатка изречене казне, са које је након што је одслужио двије године и 10 мјесеци затвора пуштен на условни отпуст.
Према анкети неких хрватских медија, девет од 10 Карловчана и данас сматра да Храстов није злочинац, него херој, који је недавно у Карловцу добио и свој мурал чије је “службено отворење” заказано тачно на 30. годишњицу злочина због којег је правоснажно и осуђен.
На тридесету годишњицу масакра карловачко Градско вијеће расправљаће о приједлогу да мост на Корани у Карловцу добије име по специјалној јединици полиције “Гром”, чији је припадник био и осуђени ратни злочинац Михајло Храстов.
Хрватска држава је за “гријех” свог бившег специјалца за злочин на Коранском мосту породицама ликвидираних жртава на име накнаде штете, по правоснажним пресудама парничног суда, исплатила око 1,6 милиона евра, док су поступци за преживјеле жртве још у току.
Један од њих је и Светозар Шарац по чијој уставној тужби је Уставни суд Хрватске у јуну ове године пресудио да му хрватска држава мора исплатити нешто више од 4.000 евра, због повреде права на суђење у разумном року, а парничном суду је наложено да одлуку донесе најкасније у року од 12 мјесеци.
Povezani tekstovi
