БЕОГРАД, 30. МАЈА /СРНА/ – Сутра се навршавају 23 године од НАТО бомбардовања Сурдулице, гдје је убијено 15 Срба избјеглих из Републике Српске Крајине смјештених у павиљону Специјалне болнице за плућне болести и четири корисника Старачког дома у том граду, а више десетина људи је повријеђено, саопштено је из Документационо-информациони центар “Веритас”.
У саопштењу се наглашава да за убиство избјеглица из Лике и Кордуна, те стараца из Србије нико никада није одговарао, те да су они постали колатерална штета у “хуманитарној мисији” апсурдног и циничног назива “Милосрдни анђео”.
У ноћи између 30. и 31. маја 1999. године убијени су Босиљка Малобабић /53/ и њена дјеца Милена /20/, Раде /19/ и Миленко /16/, Мила Слијепчевић /90/, Душан Манојловић /72/, Милица Манојловић /77/, сви избјегли из Сјеничка код Карловца.
Авијација НАТО-а убила је и Славка Поповића /60/, Ђорђа Павковића /45/ и Даницу Малешевић /61/ из Крњака, Напијала Драгића /70/ из Војнића, Богданку Јањанин /74/ из Вргин Моста, Петра Будисављевића /60/ из Врховине, Раду Жигића /52/ из Кореница и Миланка Вучковића /65/ из Дуге Ресе.
У оближњем Старачком дому убијени су Стана Рашић /66/ из Врања, Босна Милановић /68/ и Стамен Рангелов /61/ из Сурдулице, те Десанка Величковић /67/ из Владичиног Хана.
Дијелови тијела убијених Срба из Републике Српске Крајине извлачени су неколико дана из рушевина и скупљани са околних стабала, те је вршена реконструкција ради идентификације.
Дејства бомбардовања су, међутим, била толико разорна да је комплетно уништен анатомски састав како чврстих тако и меких ткива за неколико тијела, због чега су, упркос упорности и жељи патолога, остали неидентификовани Милица Манојловић и браћа Раде и Миленко Малобабић.
Посмртни остаци избјеглица сахрањени су на Масуричком гробљу у Сурдулици, далеко од њиховог завичаја у Лици и на Кордуну који су напустили у августу 1995. године током хрватске војно-полицијске акције “Олуја”.