Tanjug, 01.04.2014., Obradović: Očekujem da Hrvatska bude osuđena

“Srbija i njen pravni tim ostaju črstvo pri stavu da je operacija Oluja bila genocidna kampanja i očekujemo da sud donese takvu presudu”, rekao je Obradović novinarima u Hagu nakon završetka usmene raprave pred Međunarodnim sudom pravde u sporu između Srbije i Hrvatske po uzajamnim tužbama za genocid od 1991. do 1995. godine.

On je istakao da je, bez obzira da li će sud prihvatiti tužbeni zahtev Srbije – da je operacija Oluja bila genocid, srpski pravni tim već ostvario jedan veliki cilj a to je da je pred sudom prikazana istina o stradanju Srba u Hrvatskoj ne samo u Oluji već u celom tom ratu.

Srbija će, kako je istakao, nastaviti da traga za nestalima i da procesuira ratne zlocicne bez obzira na ishod ovog postupka.

“Ratni zločini ne zastarevanju i to ćemo raditi ne samo zbog srpskih ili hrvatskih žrtava, već zbog celog čovečanstva, to je dužnost i Srbije i Hrvatske i to je put za pomirenje”, naglasio je Obradović.

On se složio sa hrvatskom koleginicom Vesnom Crnić Grotić treba da dođe do pomirenja, ali zasnovanog na istorijskim činjenicama i u tom smislu podsetio da je Srbija u podnesku iz 2010. preko MSP-a ponudila Hrvatskoj da se postigne sporazum oko spornih činjenica koje se odnose na mrtve i žrvte, pa da onda sud odluči da li je bilo genocida ili ne, ali da odgovor Hrvatske nije stigao.

“S druge strane bila je tišina, zato što je taj sporazum zahtevao da se govori i o sprskim žrtvama a ne samo o hrvatskim”, zaključio je Obradović.

On je današnje izlaganje odbrane hrvatskog tima komentarisao kao zamenu teza, usled nedostatka argumenata i usled dokaza o masovnim ubistvima Srba.

“Korišćeni su eufemizmi, nisu odgovorili na sve naše navode. U nedostatku argumenata koijma bi odgovorili na tvrdnje Srbije, opet su pobegli u zagrljaj presudi generalu Anti Gotovini, ali danas bar nije bilo negiranja zločina koji su se tamo zaista dogodili, na masovnom nivou.

Međutim, kako je naveo Obradović, s hrvatske strane nije se moglo čuti ništa o tome koliko je ljudi osuđeno za ubijanje tokom operacije Oluja.

“Ne za paljenje i pljačkanje, već za ubijanje”, naglasio je šef srpskog pravnog tima.

On je odbacio tvrdnje hrvatskog tima da je Srbija odustala od teze da je granatiranje gradova u Krajini bilo nezakonito posle presude Gotovini u Haškom tribunalu, podsećajući da se su to dva paralelna slučaja.

Granatiranje civilnog stanovništa kao način da se ono protera sa svojih ognjišta i napusti teritoriji Hrvatske bilo je predmet postupka pred Haškim tribunalom,ukazao je Obradović. 

“Pred MSP je predmet postupka formiranje (genocidne) namere da se uništi grupa, krajiških Srba ili deo grupe kao takve, a to su dve paralelne stvari. A Hrvatska je pokušala da zameni teze da ne bi direktno odgovarala na srpske dokaze o masovnim zločnima koji su nad Srbima izvršeni”, ocenio je on. 

Šef srpskog tima je zadovoljan načinom na koji je srpski pravni tim izneo svoje argumente pred sudom, kao i zbog toga što tokom jednomesečne usmene rasprave nije došlo do rasta tenzija. 

“Bilo je sumnji sa obe strane da li će ovaj postupak doprineti pomirenju ili će napraviti još veći jaz. Sumnja je razumna ali koliko sam odavde Iz Haga mogao da vidim nije došlo do rasta tenzija”, naveo je Obradović. 

Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu danas je okončana jednomesečna usmena rasprava u sporu između Srbije i Hrvatske po uzajamnim tužbama za genocid na području Hrvatske od 1991. do 1995. godine. 

Nakon završne reči koju je izložio hrvatski pravni tim predsednik MPS Peter Tomka je zaključio raspravu u tom sporu koji je pokrenut pre 15 godina, 1999. podnošenjem hrvatske tužbe, na koju je Srbija odgovorila protivtužbom 10 godina kasnije. 

Konačna presuda, na koju ne postoji pravo žalbe, prema očekivanju stručnjaka, mogla bi da bude javno objavljena do kraja ove ili početkom 2015. godine i biće obavezujuća za obe države. 

Šefica hrvatskog pravnog tima Vesna Crnić Grotić ocenila je danas da je njen tim na najbolji i uverjiv način odgovorio na sve navode iz protivtužbe Srbije za genocid i izrazila očekivanje da će sud protivtužbu odbiti, napominjući da oni nisu tu da brane Nezavisnu državu Hrvatsku (NDH iz drugog svetskog rata).

“Mi smo ovde da zastupamo interese Hrvatske i nije naš posao da branimo NDH niti je to potrebno a baš ni moguće učiniti” , rekla je Crnić Grotić posle završetka usmene raprave pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu u sporu između Srbije i Hrvatske po uzajamnim tužbama za genocid od 1991. do 1995. godine.

Ona smatra da je pozivanje na NDH “deo huškačke retorike iz vremena Slobodana Miloševića da bi se demonizovali Hrvati”.

Odgovarajući na novinarsko pitanje, Crnić Grotić je navela da je Hrvatska raščicstila sa zabludama iz prošlosti a da je potvrda za to i punopravno članstvo u Evropskoj uniji.

To bi, kako je navela, trebalo i Srbija da uradi – da raščisti sa zabludama i pridruži se zemljama Evrope.

Govoreći o procesu u kom se presuda očekuje krajem ove ili pocetkom naredne godine, šefica hrvatskog pravnog tima je izrazila uverenje da su oni “srpske argumente o činjenicama i pravu potpuno dezavuisali pred sudom i da neće u tom smislu biti problema da sud odbije protivtužbu”.

“Naravno uvek sve ostaje u rukama suda, mislim da smo to učinili uverljivo delom i zahvaljujući njihovom vlastitom članu koji je za to otvorio mogućnost”, rekla je ona.

Ona je objasnila današnji argument Hrvatske da je Srbija odustala od ranije tvrdnje da je granatiranje gradova u Krajini bilo nezakonito, podsećajući da je u vreme pisanja protivtužbe još uvek bio u toku proceš hrvatskim generalima u slučaju “Gotovina i drugi”, ali da je prasvosnažnom oslobađajućom presudom koncept iz protivtužbe o protivzakonitom granatiranju stavljen van snage.

“Srbija je zapravo ostala bez argumenata, jer ako nemate protizakonito bombardovanje kao delo nezakonite politike, odnosno čina, onda vam malo ostaje za tvrdnju da je počinjen genocid nad Srbima.

Ona je napomenula da hrvatski pravni tim pozvao sud da da šire tumačenje bosnske presude i sagleda da se genocidni plan može izvesti iz šireg konteksta.

“Mi smo ponudili sudu argument da je 1991/1992. postojao obrazac ponašanja iz kojeg se može zaključiti da je postojao jedan sistem “opkoliti, uništiti i pobiti”, na temelju tog obrasca se može izvesti genocidna namera, a na sudu je da to proceni”, rekla je Crnić Grotić.