Zagreb — Referendum o ćirilici neće biti održan u Hrvatskoj, ali to ne znači da će vlast ignorisati činjenicu da je za raspisivanje prikupljeno 650 hiljada potpisa.
Pozivajući se na izvore u vrhu vladajuće stranke, Večernji list piše da nije do kraja tačna informacija objavljena pre nekoliko dana prema kojoj bi se zbog nepoverenja u Ustavni sud zanemarili potpisi što ih je sredinom decembra tzv. Štab za odbranu hrvatskog Vukovara prosledio Sabor.
Sabor, naime, neće da iskoristi odredbu Ustavnog zakona o Ustavnom sudu prema kojoj bi Ustavni sud na zahtev Sabora mogao da utvrdi da li je sadržaj referendumskog pitanja u skladu s Ustavom.
Zahtev za raspisivanje referenduma biće stavljen u procedure, piše list i dodaje da će Sabor ipak odbiti da ga raspiše zbog neustavnosti.
Četiri su razloga zbog kojih vladajuća većina neće dozvoliti da se građani izjašnjavaju o sužavanju manjinskih prava, odnosno propisivanju da pravo na svoj jezik i pismo ostvaruju samo one manjine koje u određenoj lokalnoj sredini čine više od pedeset posto stanovništva.
Prema saborskom Poslovniku zbog referendumske inicijative “štaba” predsednik parlamenta Josip Leko trebalo bi da se obrati Odboru za Ustav, Poslovnik i politički sistem.
Odbor za Ustav nadležan je, kako se navodi, da “u postupku i donošenja odluke o raspisivanju referenduma, ako to zatraži Ustavom propisan broj birača, priprema predloge odgovarajućih akata”.
Ali, u ovom slučaju, ako bi predsednik Sabora tražio sazivanje sednice povodom referendumske inicijative, mogao bi na dnevni red da stavi i predlog zaključka zbog čega ne treba raspisati referendum. Prvi razlog, saznaje list, bio bi da se referendum o ćirilici protivi direktno članu Ustava koji kaže da su najviše vrednošti ustavnog poretka i osnov za tumačenje Ustava sloboda, jednakost, nacionalna ravnopravnost i ravnopravnost polova, socijalna pravda, poštovanje ljudskih prava, vladavina prava, demokratski višestranački sistem… Drugi razlog za neraspisivanje referendum o ćirilici zasniva se na činjenici da je Hrvatska u sklopu mirne reintegracije Podunavlja potpisala sporazum kojim jamči prava nacionalnih manjina.
Treći bi se odnosio na to što je bivša država, kojoj je Hrvatska naslednik, potpisala međunarodne ugovore po kojima nacionalne manjine takođe uživaju određena prava, uključujući i pravo na korištenje svog jezika i pisma na koje je upereno referendumsko pitanje.
Takav ugovor, na primer, štiti prava Italijana u Istri.
I najzad, četvrti razlog za neraspisivanje referendum su ugovorne obaveze koje Hrvatska ima prema EU, a prema kojima se Hrvatska takođe obavezala da štiti određeni nivo prava nacionalnh manjina.
U redovima vladajuće koalicije smatraju da će Ustavni sud najverovatnije ionako biti u prilici da odluči o(ne)ustavnosti referenduma o ćirilici, jer je izvesno da bi im se zbog neraspisivanja referenduma obratio Štab za odbranu Vukovara.
Predsednik Srpskog nacionalnog veća Milorad Pupovac smatra da bi bilo važno da se sve institucije koje su zadužene za zaštitu ustavnih vrednosti i međunarodnih obaveza deluju sinhronizovano, jer je upravo nesinhronizovanost jedna od ozbiljnih manjkavosti hrvatskog pravno-političkog sištema u poslednjih godina dana.
Dodao je i da zato dolazi do ozbiljnih kriza i komplikacija koje se pretvaraju u političke kampanje.
“Bilo bi važno da svoje o ćirilici kažu Sabor, Ustavni sud i druge institucije, jer je referendum važno sredstvo demokratije, ali ne i sredstvo protiv demokratskih pravila i dostignutih prava”, rekao je Pupovac.
Povezani tekstovi
