BEOGRAD – Srbija je apsolutno posvećena rešavanju pitanja nestalih, i nijedan organ niti pojedinac nijednom radnjom nije to sprečavao, izjavio je predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović uoči Konferencije koja će na tu temu u petak biti održana u Mostaru.
Odalović kaže da bi Deklaracija o ulozi države u resavanju pitanja nestalih lica usled oružanih sukoba i kršenju ljudskih prava, koju će tom prilikom potpisati predsednici Srbije, Hrvatske, BiH i Crne Gore, trebalo da podstakne i druge da na krajnje odgovoran i profesionalan način pristupaju ovom problemu.
Deklaraciju će potpisati predsednik Srbije Tomislav Nikolić, Hrvatske Ivo Josipović, predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović i Crne Gore Filip Vujanović na konferenciji povodom Međunarodnog dana nestalih, koji se obeležava 30. avgusta.
“Ovaj dokument treba da doprinese relaksiranju jednog opšteg stanja, vraćanju poverenja, a razreševanje sudbine nestalih je bitan preduslov za pomak nabolje, da ne kažem za pomirenje u regionu. Dok god imamo 11.000 nestalih lica i stotine hiljada ljudi koji su direktno zaintresovani za rešavanje tog pitanja ne možemo očekivati ozbiljniju stabilizaciju stanja”, rekao je Odalović za Tanjug.
Insistira se, kaže Odalović, na tome i da se utvrde odgovornosti za zločine istakavši da Srbija sve informacije do kojih dođe razmenjuje sa nadležnim organima, Tužilaštvom za ratne zločine i sudovima.
“U regionu imamo još 11.000 nestalih lica, to je jedan ozbiljan i veliki problem, na teritoriji bivše Jugoslavije gde je bilo sukoba, broj nestalih lica je različit, od 1.700 lica koja se vode iz sukoba na prostoru KIM, preko 2.500 u Hrvatskoj, ostala su nestala lica u BIH. Na svakom od ovih prostora postoje određene specifičnosti i nije intezitet rešavanja ove problematike identičan”, objasnio je Odalović.
Prema njegovim rečima, Srbija sa Hrvatskom ima međudržavni sporazum, i tu postoji mehanizam kroz koji se ova problematika rešava, a postoji i radna grupa za nestala lica koja funkcioniše u okviru dijaloga Beograd-Priština. Takođe, dodao je Odalović, Srbija je u fazi pripreme za potpisivanje protokola sa BIH.
“Srbija svoje državljane traži na svim prostorima bivše Jugoslavije, takođe Srbija ima legitimno pravo da traži da se razreši sudbina nestalih lica čije su porodice proterane sa svojih ognjišta”, naveo je predsednik Komisije za nestala lica istakavši da se Srbija krajnje odgovorno odnosi prema ovom problemu, te da nema nijednog zahteva koji je poverljiv, ali ukazuje da nisu svi na isti način u regionu odgovorili.
“Na prostoru KIM, tamo gde imamo mehanizam radne grupe i gde bi realno trebalo da dobijemo odgovore za sudbinu 529 lica srpske i ostale nealbanske nacionalnosti čije su porodice prijavile nestanak kod naše komisije, ove godine još nijednu identifikaciju tela nismo imali”, naveo je Odalović podsetivši da je Srbija pre nekoliko dana na Merdaru predala 16 tela eshumiranih iz grobnice u selu Rudnica.
Za desetak dana je najavio predaju još 18 tela i to je, dodao je, odgovoran odnos odgovorne države.
Kao ozbiljan problem Odalović je naveo da u mrtvačnicama od Tuzle, Banjaluke, Prištine do Sarajeva postoji 5.000 tela ili delova tela koja nisu identifikovana i dodao da se to pitanje sagledava sa Međunarodnom komisijom za nestala lica.
Očigledno je da nešto u sistemu ne funkcioniše, kaže Odalović i dodaje da je drugi problem to što nema novih informacija.
“Nismo dobili nijednu informaciju od te takozvane OVK iz njihove arhive o sudbini lica. Posebno pitanje ovih dana izuzetno važno, a to je pitanje suda i procesuiranje odgovornih za ratne zločine, da li će taj proces dati odgovore i šta se desilo sa tom “žutom kućom” koliko je ljudi završilo u Albaniji, da li je bilo trgovine, gde se nalaze posmrtni ostaci, to su odgovori koje mi očekujemo od drugih”, precizan je Odalović.
Ističe da je Srbija otovorila arhive i da je na primer Prištini dato preko 2.000 dokumenata.
Deklaracija o nestalim licima bi trebalo da uvede novi kvalitet jer bi lideri zemalja u regionu pozvali svoje vlade i tela da se ovom pitanju još više posvete, smatra Odalović.
Deklaracija o ulozi države u rešavanju pitanja nestalih lica usled oružanih sukoba i kršenja ljudskih prava, koju će u petak u Mostaru potpisati šefovi četiri države regiona, treba da bude podsticaj za ubrzavanje tog procesa, smatraju predstavnici udruženja koja se bave tim pitanjem.
Dve decenije nakon oružanih sukoba, oni poručuju da sve države na prostoru nekadašnje SFRJ treba da budu spremne da se suoče sa prošlošću.
Predsednik Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa teritorije bivše Jugoslavije Dragan Pjevač je za Tanjug rekao da se Deklaracija o nestalima potpisuje na inicijativu Međunarodne komisije za nestale.
“Mi iz Koordinacije pozdravljamo tako nešto i već dugo čekamo da se pitanje nestalih osoba, koliko god je to moguće u svim državama, s obzirom na to da je 30. avgusta Međunarodni dan nestalih, to pitanje stavi kao prioritet.
Pjevač je naveo i da iza potpisane Deklaracije treba da stoji konkretna akcija kako ne bi ostala “mrtvo slovo na papiru”
“Mi već 19 godina po evidenciji u Hrvatskoj imamo 238 neeshumiranih lica koja su sahranjena kao NN lica, najviše iz Oluje i Bljeska, 215”, rekao je Pjevač i dodao da očekuje da se ove godine izvrši eshumacija na poznatim lokacijama.
On je pozdravio rad Komisije za nestala lica u Srbiji, i najnovije eshumacije u Rudnici ocenjujući da, za razliku od Srbije, drugi nisu ispunili obaveze u tom smislu.
“Porodice će, rešavanjem pitanja nestalih, na neki način dobiti svoj mir. To je bitno za sve porodice, ne samo za porodice srpskih žrtava, nego za sve druge, i Albanaca i Muslimana i Hrvata. Smatram da su sve države činile malo i da treba učinitin sve što je moguće da se pronađu”, istakao je Pjevač, koji je kao jedan od glavnih razloga za “kočenje” ovog posla naveo problem suočavanja sa prošlošću.
Predsednik Dokumentaciono-infromacionog centra Veritas Savo Štrabac rekao je Tanjugu da Srbi tragaju za 1.909 lica srpske nacionalnosti, a koji su nestali 90tih godina prošlog veka ukazujući da 70 odsto čine civili.
“Nažalost, nisu svi u knjizi nestalih Međunarodnog komiteta Crvenog krsta. U poslednjoj knjizi nestalih, za područje Hrvatske nije bilo čak 868 Srba koji su se nalazili na našoj listi što je podobno za minipulaciju. U toj knjizi bilo je ukupno Hrvata i Srba 1.868 i još 456 traženja za posmrtnim ostacima. Po nama je to ista kategorija, Hrvati su to raspodelili jer im to odgovara”, prokomentarisao je on.
Prema njegovim rečima, Hrvati su u martu ove godine izneli brojku 856 nestalih.
Govoreći o Deklaraciji, na koju će svoj potpis u Mostaru staviti predsednici Srbije, Hrvatske, Crne Gore i predsedavajući BiH, Štrbac ističe da ona sama po sebi ne rešava problem, ali može biti znak dobre volje onima koji se tim pitanjem bave kako bi se proces ubrzao.
Štrbac je rekao i da posle 19 godina, koliko je prošlo od završetka rata, još nisu eshumirana poznata grobna mesta. “To je ono što nas plaši i što nas zastrašuje”, dodao je Štrbac.
Predsednik Veritas-a je zaključio i da je veoma značajno rešiti pitanje nestalih jer, kako je rekao, nema pravog suočavanja sa prošlošću bilo koje strane koja je učestvovala u ratu, ukoliko se to ne sudbina nestalih ne rasvetli.
Povezani tekstovi
