Oni žele da poklone migrantima sve ono što su stekli, a ne Hrvatima koji su ih prognali i zapalili tu istu imovinu
Kako bi se lakše dočepali malo “jačih” zemalja, migranti sa Bliskog istoka sve češće odlaze u Hrvatsku. Nedavno krijumčarenje kod Donjeg Uba u kom su povređena i deca, dodatno je potpalilo vatru kod krajiških Srba koji su sve odlučniji u nameri da imovinu poklone ”nesrećnim ljudima koji su preživeli istu muku kao i oni”.
Srbi koji su proterani iz Hrvatske pre skoro 23 godine javno su migrantima ponudili svoja imanja koja su napustili pred “Olujom”.
Kako kažu, loši odnosi sa Hrvatima su razlog zbog kog Krajišnici žele da poklone migrantima sve ono što su stekli, a ne komšijama koji su ih prognali sa ognjišta i zapalili tu istu imovinu.
Vladimir Dmitrović nije kročio u svoju kuću u Glini još od 1995. godine. Pre dve godine jasno je stavio svima do znanja da je spreman da dva hektara oranica i sve kuće besplatno ustupi migrantima na korišćenje.
Dok je svakodnevno posmatrao reku izbeglica, setio se kolone progonjenih u kojoj je i on bio.
- To me je i podstaklo da ovim nesrećnicima javno ponudim svoju imovinu. Šteta je da ljudi pate, a da sve ono što sam stekao propadne. Na velikom placu u centru Gline, nalaze se dve kuće. U produžetku su ekonomski objekti i poveća bašta, dovoljno za komforno stanovanje bar dve višečlane porodice - ovo je pre dve godine rekao diplomirani ekonomista Vladimir koji sada živi u Vršcu.
Mnogi njegovi zemljaci imaju želju da urade isto. Ipak, na krajiške dobronamerne ponude do sada se nisu oglašavali potencijalni “daroprimaoci”. Cilj si su im bogatije i pravno uređene države Evrope, među koje ne spadaju ni Srbija ni Hrvatska.
Primetila sam da se u medijima pisalo sa simpatijama o empatiji Krajišnika prema novim izbeglicama. Ipak, Hrvati su to shvatili drugačije. Verovali su da Srbi poklanjaju migrantima kuće kako bi ih koristili u borbi protiv Hrvatske.
Put nas Krajišnika od Knina do Beograda bio je dug i sa mnogo prepreka, iako smo bili među svojim narodom.
- Znaš i sama da mi nismo imali problem sa orijentacijom, bili smo u neprekinutoj koloni. Kroz Bosnu smo imali jednu rutu koridonom, pa smo samo pratili one ispred, a po ulasku u Srbiju policija nam je nepogrešivo pokazivala put za Kosovo - rekao je Savo Štrbac, osnivač i predsednik Informaciono-dokumentacionog centra “Veritas” u Beogradu
Migranti su mnogo hrabriji od nas, prolaze kroz desetine država ne libeći se ni pešačenja. Znaju i da se potuku sa policajcima država kroz koje prolaze. Snalažljiviju su nego što smo mi bili.
- Mi smo bespogovorno slušali policiju koja nas je usmeravala na Kosovo ili hapsila i vraćala na ratište u Bosnu - dodao je Savo Štrbac.
Srbija i Hrvatska, dve države za koje smo mi Krajišnici sudbinski vezani, veoma su napredovale u izazivanju empatije za nesrećnike koji su ostali bez imanja i zavičaja.
- Ipak, smeta mi to što ta ista Hrvatska ne pokazuje empatiju prema nama Krajišnicima kao svojim nekadašnjim državljanima. Zbog toga u ponudama naših imanja u Hrvatskoj migrantima, pored istinske želje da im se pomogne, ima malo i ironije - zaključio je Savo Štrbac.
Povezani tekstovi
