VIŠE od 70 odsto žrtava identifikovanih u vojnoj akciji Oluja bili su stariji od 70 godina, a najveći broj nestalih su oni koji nisu želeli da napuste svoja ognjišta, rekao je predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović, povodom obeležavanja 27 godina od ove oružane akcije.
Dodao je i da 300 posmrtnih ostataka iz 1.050 grobnih mesta u Hrvatskoj čeka na identifikaciju.
- U Zagrebu, Rijeci i Osijeku nalaze se 954 tela koja nisu identifikovana, od čega je najmanje 400 srpske nacionalnosti – kaže Odalović. – Zvanično je evidentirano 1.853 nestalih, a 600 Srba nije čak ni ušlo u zajedničku knjigu, jer nisu ispunjeni svi kriterijumi. Međutim, oni su de fakto nestali, njihova sudbina je nepoznata. Samo tražimo da nam date tela, da ih dostojno sahranimo.
Odalović je dodao i da Hrvatskoj ne odgovara da se pominju ni Bljesak, ni Oluja, kao što vlastima u Sarajevu ne odgovara da se pominju zločini nad Srbima u Podrinju, a vlastima u Prištini pogromi 1999. i 2004. Podsetio je i da se Oluja desila kada je NATO imao dve zone odgovornosti na prostoru koji je bukvalno spaljen, dok je na KiM imao pet zona odgovornosti tokom pogroma.
- U ovom trenutku, kada imamo ozbiljne, orkestrirane opstrukcije o svim pitanjima u saradnji sa Hrvatskom, to se dešava i po pitanju nestalih, a poslednji sastanak bio je u Beogradu, na našu inicijativu, u oktobru 2020 – kazao je, i dodao da se u nekoliko centara u poslednja dva meseca vodi kampanja negiranja zločina nad Srbima, pa se čak i Jasenovac dovodi u pitanje. U Hrvatskoj postoji još 36 poznatih grobnih mesta, koja i dalje stoje neekshumirana.
Predsednica Udruženja porodica nestalih i poginulih “Suza” Dragana Đukić složila se da nema pomaka u procesu ekshumacije:
- U regionu se različito gleda na dešavanja tokom devedesetih, što ne doprinosi pomirenju, ni potrazi za nestalima. U Hrvatskoj se slavi tzv. pobeda povodom proterivanja 250.000 Krajišnika s vekovnih ognjišta, dok mi tugujemo. Proces identifikacije je od početka usporen, jer se to u Hrvatskoj politizuje. Porodice su prijavile nestanak, dale DNK uzorak i sada nam ne preostaje ništa drugo nego da čekamo. Ali umorni smo od čekanja i sve stariji. Neki su pokrenuli sudske postupke, ali gube sporove jer im fali institucionalna podrška.
Nada Bodiroga, čiji su roditelji Danica i Teodor Samardžija živi spaljeni u svojoj kući, na Kordunu, 7. avgusta 1995, rekla je da su oni stradali samo zato što su bili Srbi.
- Nisu hteli da idu jer su poverovali tadašnjem hrvatskom predsedniku da oni koji nisu učestvovali u borbama treba da ostanu u svojim kućama. Nastradali su na kućnom pragu, zapalili su i kuću i njih. Još tragam za njihovim posmrtnim ostacima, jer ako nisu imali pravo na život, valjda imaju pravo na dostojanstvenu sahranu – rekla je Bodiroga, i dodala da su čak pokušali da joj “poture” životinjske kosti kao kosti njenih roditelja.
Pero Slavuj, brat stradalog novinara Đure Slavuja, ispričao je kako je porodica bežala 6. avgusta tokom Oluje, da bi tri godine kasnije, njegov brat, novinar, stradao na Kosovu na radnom zadatku, takođe u avgustu, i njegovo telo nikada nije pronađeno. Doktor vojnih nauka i pukovnik u penziji Kosta Novaković konstatovao je da se u Hrvatskoj vrši revizija na štetu Srba i izneo podatke da je iz Hrvatske proterano pola miliona srpskih civila, od čega polovina tokom Oluje. Takođe je dodao da je 21.555 Srba procesuirano zbog oružane pobune i ratnih zločina, a da je još oko 800 u opasnosti, jer stalno niču nove optužnice.
Povezani tekstovi
