DA je Priština uspešno usvojila i ovladala hrvatskim modelom za nacionalne manjine, koji ide u pravcu etničkog čišćenja Kosova i Metohije od Srba, pokazuje smanjenje broja naših sunarodnika za oko 11 odsto, samo u poslednje dve godine.
Uz svakodnevni teror, zastrašivanje koji sprovodi Kurtijev režim, izvozni hrvatski brend, hapšenje za navodne ratne zločine, jedan je od glavnih metoda, kojima se Priština koristi u ovoj strategiji puzajućeg pogroma.
Govoreći o bezizlaznoj situaciji u koju prištinske vlasti dovode naš narod, predsednik Srbije Aleksandar Vučić upozorio je međunarodnu zajednicu da će Srbi masovno početi da odlaze sa teritorije KiM. U prilog tome, on je naveo podatak da je od dolaska Kurtija na vlast, bilo čak 120 napada na naše ljude.
- Bude li međunarodna zajednica dozvolila nastavak Kurtijevog terora, ljudi će stati i početi da pakuju stvari na kamione, traktore i u autobuse i onda je to nešto što niko u svetu ne može da dozvoli da gleda. Nismo daleko od toga, iako znate koliko su Srbi sa KiM odlučni u očuvanju svog ognjišta. Kurtijev teror je nešto što prevazilazi sve što normalan čovek može da pomisli. Oni upadaju u bolnice, crkve, svuda – rekao je Vučić.
Izbegavajući formiranje Zajednice srpskih opština, onako kako je predviđeno Briselskim sporazumom, Kurti je ne tako davno predložio slavonski model, koji je Zagreb primenio na nacionalne manjine. O hrvatskoj uspešnosti, govori i podatak da je sa pola miliona Srba pre devedestih, danas u Hrvatskoj ostalo svega 100.000. A dok to “ne dođe na dnevni red”, hapšenje i procesuiranje bez dokaza uspešno se primenjuje.
Učestalost poseta hrvatskih i tzv. kosovskih čelnika, tokom kojih, se između ostalog, razgovara i o primeni tobožnje zaštite prava manjina, uviđa i Savo Štrbac iz Veritasa.
- Kada gledam na to kako Hrvati štite nacionalne manjine, odmah mi na pamet pada masovno procesuiranje Srba za navodne ratne zločine – objašnjava Štrbac za “Novosti”. – To sada uspešno preuzima Priština, a udarne vesti svakog dana su da je uhapšen neki Srbin na KiM. Hrvati se hvale kako je njihov model zaštite manjina najuspešniji, navodno je sve po zakonu, a zapravo se vrlo perfidno sprovodi etničko čišćenje. Zna se kakve će presude biti, a u Hrvatskoj na mesečnom nivou ima oko 70 ovakvih suđenja.
Štrbac ukazuje da nijedan čovek ne može da razmišlja o povratku, kada se povratnici hapse, a da su bliže ideji iseljenja i oni koji decenijama, uprkos svemu, opstaju na KiM.
Slavonski model za ZSO
U HRVATSKOJ postoji Zajedničko veće opština na području Istočne Slavonije koje je predvideo Erdutski sporazum sa potpisima srpske i hrvatske strane i uz potvrdu UN. Pratilo ga je i Pismo o namerama koje je donela Vlada Hrvatske i potvrdio SB UN i ono je trebalo da bude razrada prava. Došlo se do toga da je u pitanju, ne zajednica opština, što bi trebalo da bude ZSO, već zajednica izabranih predstavnika Srba, koji se sastaju da bi razgovarali o kulturi, obrazovanju, sportu, ali bez izvršnih nadležnosti. Zajedničko veće opština postoji samo na području Istočne Slavonije, ali ne i u Dalmaciji, Lici, na Kordunu, Baniji gde su neke opštine većinski srpske.
- Kada ljudi čuju da je neko uhapšen, da je reč o običnim ljudima, penzionerima, onima koji su otišli, neće im pasti na pamet da se vrate, a drugima je signal da odu sa svojih ognjišta i pokušaju da spasu svoje i živote svojih najbližih.
Nekadašnji šef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović smatra da je izvesno da će doći do velikog iseljavanja srpskog naroda sa KiM ukoliko Kurti nastavi sa terorom usmerenim protiv njih. On napominje da pritisak i represija neprekidno traju ne samo tokom poslednje dve godine, koliko je Kurti na vlasti, već mnogo duže, a da je najnovije događaje moguće uporediti sa dešavanjima od 17. marta 2004. godine.
- Albanci naravno, kažu da se tada sve spontano desilo. Tim dešavanjima su prethodile blokade puta Priština – Skoplje, pucanje, a na kraju je sve to iskorišćeno kad su albanska deca poginula. Odmah je objavljeno da to ima veze sa Srbima, a nikakve veze nije imalo. I onda se kao spontano pokrenula lavina od preko 50.000 ljudi koja je palila sve pred sobom – srpske kuće i manastire i crkve, i time izvršila jedan snažan pritisak i etničko čišćenje – rekao je Čović.
Poziv za popis
KURTI je juče u razgovoru sa opštinskim zvaničnicima zaduženim za zajednice i povratak, kao i resornim ministrom u tzv. vladi Kosova Nenadom Rašićem, pozvao sve manjinske zajednice da učestvuju u popisu stanovništva, koji bi trebalo da počne 1. novembra. On je poručio da ukoliko se svi građani Kosova odazovu, vlada će lakše moći da planira investicione projekte poput škola, puteva i ulaganja u privredu.
M. Stanojković
Povezani tekstovi
