Moguće je da je u haškoj Palati mira zauzet većinski stav po tužbama Srbije i Hrvatske. O konačnom tekstu odluke glasaće se tek pošto se dovrše nacrt i obrazloženje. Varadi: Kraj procesa moguć je već do januara
NAJAVA predsednika Međunarodnog suda pravde Petera Tomke da će se odluka o hrvatsko-srpskim optužbama za genocid čuti do februara mogla bi da znači da su delioci pravde u Hagu već oformili većinski stav.
Direktor informaciono-dokumentacionog centra „Veritas“ Savo Štrbac, koji je bio svedok-ekspert srpske strane u ovom procesu, kaže da iz Suda „ne cure“ nikakve informacije i da je to dobro, jer koliko-toliko garantuje da sudije neće biti pod političkim uticajem:
- Ako se radi na nacrtu odluke, to znači da trojica odabranih sudija koji zastupaju stav većine već pišu obrazloženje i da je odlučeno ima li krivice po optužbama. Za pisanje obrazloženja potrebno je najviše vremena, pogotovo kada je slučaj ovako kompleksan.
Procedura nalaže da na preliminarni nacrt presude mogu da se ulažu amandmani, a sudije koje to žele, mogu da pripreme svoja izdvojena – suprotna mišljenja. Glasanje sledi pošto se dođe do konačnog teksta presude.
Profesor međunarodnog prava Tibor Varadi kaže za naš list da pisanju nacrta odluke nekada prethodi rasprava sudija, ali da je moguće i da ona izostane i da se neko iz veća zaduži da izradi nacrt:
- U tim slučajevima se kaže: hajde da vidimo nacrt, pa ćemo se dogovoriti. Ali, kada je nacrt u izradi, to znači da do presude ima još nekoliko meseci. Ako se bude maksimalno brzo odlučivalo, imaćemo presudu do kraja godine, ali je sasvim moguće da to bude i početkom 2015.
Predsedavajući Tomka, koji je vodio i usmenu raspravu od 3. marta do 1. aprila ove godine, najavio je da će se presuda obelodaniti do februara, odnosno, pre redovne izmene sastava sudskog veća MSP (6. februara).
To je logičan i očekivan „plan rada“ ovog organa UN, jer se smatra da ne bi bilo dobro da presudu pišu oni koji nisu od početka pratili proces. Slična praksa bila je primenjena i kada je isti sud donosio savetodavno mišljenje o kosovskoj nezavisnosti. Tada se kineski član veća povukao u penziju pre usvajanja konačne odluke, pa njegova naslednica nije učestvovala u glasanju, jer je veći deo procesa prošao bez njenog učešća.
Štrbac kaže da je dobra praksa da samo sudije koje su pratile usmenu raspravu mogu da donose odluke, jer su one „uživo“ videle svedoke i pratile suočavanje dve strane:
- Ukoliko bi iz bilo kog razloga glasanje o presudi došlo na dnevni red posle februara, kada trećina sudija bude zamenjena, ispravno bi bilo da se starima produži mandat u ovom slučaju, dok se odluka ne usvoji.
ZLOČIN U “OLUJI“
Suđenje Hrvatske i Srbije počelo je 1999. tužbom Zagreba, a Beograd je kontratužbu podneo 2009. Štrbac je uveren da će MSP prihvatiti da je tokom „Oluje“ počinjen genocid nad Srbima:
- Da u to ne verujemo od početka, ne bismo ni išli pred Sud. Ukoliko bi se desilo da je naš glavni tužbeni zahtev odbijen, onda bi moralo da se objasni šta su bili „Oluja“ i zločini posle nje? Kako se naziva kada je 400.000 ljudi proterano, 7.000 ubijeno, kada je uništeno srpsko kulturno nasleđe, a prognanima se ne omogućava da se vrate u svoje kuće?
Povezani tekstovi
