D.I.C. Veritas

Večernje novosti, 05.08.2015., 20 GODINA “OLUJE” Poruka parade: Srbi, ne vraćajte se!

Šetnja sećanja na srpske stradalnike u „Oluji“, Beograd, 5.9.2015. Foto: Večernje novosti

Šetnja sećanja na srpske stradalnike u „Oluji“, Beograd, 5.9.2015. Foto: Večernje novosti

Povodom Dana sećanja na stradanja u “Oluji”, predsednik Tomislav Nikolić rekao: Naravno da Hrvati nisu obeležili Dan pobede nad fašizmom ili nad logorima, jer kako bi onda išli sami protiv sebe

PROTERIVANjEM i ubijanjem Srba u operaciji “Oluja” pre 20 godina dovršen je istorijski zadatak Nezavisne Države Hrvatske. Danas su pali tako nisko da stradanje i patnju nemoćnih slave kao pobedu i obeležavaju kao dan kada su obnovili ustašku državu.

Ovo je u sredu na Memorijalnoj akademiji povodom Dana sećanja na progon i stradanje Srba u Hrvatskoj u beogradskom Sava centru poručio predsednik Srbije Tomislav Nikolić. Na skupu koji je organizovala Koalicija izbegličkih udruženja šef države je poručio da je vojnom paradom u Zagrebu Hrvatska živim i proteranim Srbima poručila: Ne vraćajte se, sve vas čeka ponovo!

- Naravno da paradom nisu obeležili Dan pobede nad fašizmom i nacizmom, ili pobedu nad koncentracionim logorima i genocidom. Kud bi protiv sebe? Umesto toga, Hrvatska je paradom proslavila dan kada je nekažnjeno pobila i proterala svoj narod – rekao je Nikolić.

On je podsetio da je u državi “namenjenoj samo Hrvatima, za samo 48 sati, u zverskoj akciji sa elementima genocida, koju je jedan deo svetske zajednice inicirao, a drugi prećutao, rešen je hrvatski problem Republika Srpska Krajina, teritorija pod zaštitom UN”.

Predsednik je naveo i da su Hrvati pravoslavne Srbe pobili i proterali, jer je u Hrvatskoj “velika i neoprostiva, krivica, biti Rom, Jevrejin ili pravoslavni Srbin”.

- Ne može samo jedna strana, srpska, konstantno da pruža ruku pomirenja i saradnje, a da druga strana na sva zvona slavi tuđu nesreću i bol – ukazao je predsednik. – Srbija je pokazala iskrenu posvećenost miru i stabilnosti u regionu i prevazilaženju svih otvorenih pitanja. Prošlost je bolna i opterećujuća, ali budućnost mora da se gradi u saradnji i prevazilaženju razlika.

Prema Nikolićevim rečima, manjinske zajednice, kako bi prihvatale državu u kojoj žive kao svoju, trebalo bi da imaju život dostojan čoveka. To, kako je rekao, znači makar pravo na svoj jezik, pismo, veru, istoriju, kulturu. Za razliku od Hrvatske gde Srbi danas nemaju pravo ni na ćiriličke natpise na ulicama, u Srbiji manjinske zajednice imaju Ustavom zagarantovana prava veća i od srpskog naroda.

- Velika većina proteranih Srba do danas nije rešila ključne probleme koji se odnose na imovinska pitanja, oduzeta stanarska prava, neisplaćene penzije, oduzeto poljoprivredno zemljište, dugovanja po osnovu dinarske i devizne štednje… – podsetio je Nikolić.

Memorijalnoj akademiji pod nazivom “Da se ne zaboravi zločin”, koja je počela intoniranjem himne “Bože pravde”, prisustvovao je i patrijarh srpski Irinej, ministri Aleksandar Vulin i Nikola Selaković, predstavnici i izaslanici Vlade Republike Srpske i predsednika Milorada Dodika.

U svojoj besedi patrijarh Irinej je poručio da se molimo Gospodu da zalečimo svoje rane, ali i da oprostimo svima, pa čak i onima koji su nam bili neprijatelji.

- Srpski narod posle mnogo godina dobio je priliku da otkrije svoj bol i svoje rane – naveo je Patrijarh. – Godinama smo zatrpavali i betonirali jame gde počivaju naši roditelji i naša deca. Prekrajali smo sopstvenu istoriju zarad lažnog bratstva i jedinstva. Mnogo smo zla doživeli, ali ne zaboravimo da smo na ovaj svet poslati da sejemo ljubav i pravdu, a ne zlo i nasilje.

Poglavar SPC podsetio je na velika stradanja srpskog naroda u prošlom veku, koji je uprkos svemu opstao. On je prisutne pozvao da se drže “hrišćanske, a ne kainovske misli”.

- Tragični su narodi koji svoju istoriju i bitisanje temelje na krvi drugih. Božja pravda jeste spora, ali nikada ne izostaje – naglasio je patrijarh.

 

VUČIĆ: NE RAZUMEM ONE KOJI SLAVE PROGON

SRBIJI su danas potrebni racionalni, dobri i normalni odnosi sa Hrvatskom, ali Srbija istovremeno neće da se stidi zato što poštuje sopstvene žrtve – poručio je premijer Aleksandar Vučić.

Premijer, koji je u sredu posetio jug Srbije, u 12 časova se nalazio na putu Leskovac – Crna Trava, zaustavio je vozilo i izašao da minutom ćutanja oda poštu stradalim i prognanim Srbima.

- Ne razumem ljude koji slave progon stanovništva – rekao je on, navodeći da ne shvata ni odnos prema Srbima koji postoji sada u Hrvatskoj.

Sada, međutim, poručio je on, Srbija treba da čini sve što može da sve suze, muke i nedaće našeg naroda pretoči u borbu i energiju za bolju srpsku ekonomiju.

 

DEO SIRENA OSTAO BEZ GLASA

SIRENAMA i crkvenim zvonima u sredu, tačno u podne, širom Srbije obeleženo je sećanje na progon Srba u akciji “Oluja”. Problema je, međutim, ponegde bilo i zato što se sirene nisu dovoljno jako čule, a neke se nisu ni oglasile zbog tehničke neispravnosti. Sektor za vanredne situacije Od 985 planiranih sirena za aktiviranje na teritoriji Srbije odreagovalo je 728, dok se u Beogradu od planiranih 68, oglasila 51 sirena.

Stručnjaci kažu da se ništa nije promenilo nabolje od prošlogodšnjih katastrofalnih poplava, kad je zvanično saopšteno da radi samo 17 odsto sirena u državnom sistemu za uzbunjivanje. On se od 1999. nalazi u sve gorem stanju, jer se neprestano menjaju institucije nadležne za sirene, a para za njihovo održavanje nikad nema. Trenutno se sirene formacijski nalaze u nadležnosti Sektora za vanredne situacije MUP Srbije, koji naređuje njihovo aktiviranje, a za održavanje i popravku uređaja su zadužene lokalne samouprave.

(B. S.)

 

TRI USLOVA ZA POMIRENjE

PREDSEDNIK Koalicije udruženja izbeglica, koja je organizovala Memorijalnu akademiju, Miodrag Linta apelovao je na svetsku javnost i međunarodne organizacije da zahtevaju od Zagreba, Sarajeva i Prištine da poštuju srpske žrtve, kazne odgovorne za zločine nad Srbima i poštuju ljudska prava svih koji žive na ovom prostoru.

- Bez ispunjenja ova tri cilja iskreno pomirenje i razumevanje među narodima na ovom prostoru nije moguće – rekao je Linta. – Koalicija je zbog toga nedavno uputila pismo predsedniku Evropskog parlamenta Martinu Šulcu apelujući da se usvoji rezolucija o “Oluji”, kojom bi se osudili ratni zločini i etničko čišćenje Srba.
TRAGEDIJA CELOG NARODA

- IAKO je hrišćanski praštati, zlodela napravljena u “Oluji” će se pamtiti kao tragedija celog srpskog naroda. Podizanje spomenika Franji Tuđmanu u Kninu je svojevrsna poruka Srbima da se ne mogu vratiti kao ravnopravni građani na prostore gde su do pre dve decenije živeli – rekao je vladika Antonije Pantelić u Hramu Petra i Pavla podvorju Srpske pravoslavne crkve u Rusiji, gde je služen parastos stradalim Srbima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

Srpski vladika Antonije je rekao da se ne smeju zaboraviti velike žrtve i prognanici koji su samo u toku četiri dana te vojne akcije izgubili svu svoju imovinu.

Na parastosu su bili i ambasador Srbije u Moskvi Slavenko Terzić, kao i sve naše diplomate, te brojni građani Srbije koji žive i rade u Rusiji.

(B. V.)

TIŠINOM NA “OLUJU”

MINUTOM ćutanja, crkvenim zvonima i zvukom sirena za prestanak opasnosti, na Dan žalosti, tačno u podne, Srbija i Republika Srpska zastale su i odale počast i obeležile Dan sećanja na stradale i prognane Srbe tokom ratova devedesetih.

U Crkvi Svetog Marka u Beogradu, parastos Srbima stradalim u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, služio je Njegova svetost patrijarh srpski Irinej, uz sasluženje mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija i vladike raško-prizrenskog Teodosija.

- Ono što se naziva “Olujom” i “Bljeskom” bio je bljesak mržnje, opake, bratoubilačke i bogoubilačke – rekao je mitropolit Amfilohije u besedi posle parastosa. – Ne postoji zločinačkijeg i bratoubilačkijeg veka od 20. u kome su stradali svi evropski narodi. Naročito Jevreji i Srbi. Naš srpski narod prinet je na žrtvenik novog evropskog poretka počevši od Prvog svetskog rata sve do danas. Zločini u “Oluji” nastavak su zločina iz 1941. godine. Zato su neophodni bratska ljubav i pokajanje, pre svega onih koji na zločinu stvaraju budućnost svog naroda.

Ispred Crkve Svetog Marka u Beogradu, narod je počeo da se okuplja već oko pola deset. Pristizali su iz Alibunara, Inđije, Kaluđerice, Rume… Neki odeveni u srpske narodne nošnje iz Like, Dalmacije, Banije, Slavonije… Palili su sveće dok su se sa zvučnika čula imena ubijenih i nestalih tokom “Oluje” i posle nje.

Neposredno pre početka parastosa predstavnici Udruženja izbeglica i kolonista Alibunar razvili su transparent na kome je pisalo “Oluja = zločin”. Video se i veliki crni transparent “Avgust 1995. – Statistika Oluje” na kom je ispisan broj žrtava i proteranih, porušenih kuća i hramova…

Posle parastosa, na uglu Bulevara kralja Aleksandra i Takovske ulice, formirala se kolona koja se uputila do Sava centra.

Na čelu kolone – traktor! Svojevrsni simbol kolone izbeglica iz Republike Srpske Krajine. Stari IMT model, registarskih oznaka “Sisak 5406”. Na prikolici prekrivenoj najlonom sede članovi porodice Abramović. Za volanom Nenad Abramović (47) iz Kaluđerice.

- Ovako je bilo i avgusta 1995. godine. Ovaj traktor nas je spasao – priča Nenad. – U njemu sam vozio oca Milana, majku Anku, brata Dragana i tetku Milju. I ono što je, na brzinu, moglo da se spakuje u zavežljaj. Nije nas izdao šest dana i noći. Od Starog Sela na Baniji do graničnog prelaza kod Malog Zvornika gde smo ušli u majku Srbiju. Zato ga, evo, 20 godina čuvam u garaži u Kaluđerici gde smo se posle “Oluje” skućili. Nikad ga neću prodati, jer je ispravan i hrani me i dan-danas.

I dve decenije posle pogroma, Nenad pamti sve detalje tog nesrećnog putovanja. Bombardovanja kolone, jauke, suze, strah na licima ljudi… Žeđ, glad…

- Tako iscrpljene i očajne prigrlio nas je narod u Mačvi, pre svega u Šapcu i Bogatiću – nastavlja Nenad. – Dočekali su nas kao rođenu braću. Davali nam hranu, vodu, prenoćište. Pamtiću to Mačvanima dok sam živ. Kako god da smo se kasnije snašli, taj bratski zagrljaj u Mačvi, bio je presudan. Ohrabrio nas je, podržao… Značio je da nismo pušteni niz vodu, da smo u svojoj matici Srbiji.

U dugoj koloni, iza Nenadovog traktora koračao je narod. Neki su ušli i u autobuse. Baš kao i tih crnih, teških avgustovskih dana. Koračali su od Crkve Svetog Marka do Sava centra. Tiho. Ponosno. U mislima sa oko 2.000 Srba koji nisu uspeli. Koji nisu stigli do Srbije…

(J. MATIJEVIĆ)

 

R. Dragović

 

 

 

Povezani tekstovi

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.