Predstavnici prognanih nezadovoljni radom koalicije izbegličkih udruženja. Štrbac: Linta rekao da Srbi ne traže stanarska prava u Hrvatskoj
UDRUŽENjA prognanih iz Hrvatske pobunila su se protiv Miodraga Linte, predsednika Koalicije udruženja izbeglica i poslanika SNS, tvrdeći da privatizuje organizaciju na čijem je čelu i da radi protiv interesa gotovo pola miliona Srba koji su devedesetih proterani iz Hrvatske.
Sa adrese Asocijacije udruženja izbeglica, koja okuplja 30 organizacija, kao i Dokumentacionog centra “Veritas”, na Lintin račun stižu optužbe da ga je Vlada Hrvatske finansirala kako bi se, nauštrb srpskih interesa, borio protiv zahteva za vraćanje stanarskih prava, a zalagao se za “zamenske stanove” i projekat stambenog zbrinjavanja. Kažu, Linta bi mogao, a i trebalo bi da štiti izbeglice, ali kao poslanik SNS i potpredsednik skupštinskog Odbora za dijasporu. Kažu, često se predstavlja kao osoba koja ima ekskluzivno pravo da daje izjave o izbegličkim pitanjima.
EKSPERT ZA SVE
LINTA se bavi političkim pitanjima, komentariše odluke Fudbalskog saveza i druge teme koje nemaju veze sa zaštitom izbegličkih prava. U sve se meša i to stalno oglašavanje čini da te izjave gube svaki smisao – smatra Rade Matijaš, predsednik Demokratske inicijative za Knin i potpredsednik Asocijacije izbegličkih udruženja. – Nekim pitanjima treba da se bavi država, a ne Linta.
- Nedavno sam gostovao na RTV Republike Srpske, posle čega im je stiglo pismo Miodraga Linte u kojem im naređuje da u svaku narednu emisiju koja se bavi izbegličkim problemima moraju njega da pozovu. On pokušava da vrši pritisak na sve strane – smatra Savo Štrbac, predsednik “Veritasa”.
- Kada je svojevremeno pregovarano u Ženevi o vraćanju Srbima stanarskih prava u Hrvatskoj, naš pregovarač, tadašnji potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić, insistirao je da se Srbi vrate u stanove na koje su imali stanarsko pravo. A onda je, Jadranka Kosor koja je predvodila njihovu delegaciju, uvela Miodraga Lintu. On je izneo argumente da Srbi uopšte ne traže stanarska prava i ta stvar je pala u vodu.
Kasnije se, dodaje Šrbac, pojavio i ugovor koji je Linta sklopio sa Vladom Hrvatske. Samo za 2008. godinu njegov Srpski demokratski forum dobio je 370.000 kuna. Posle toga, formirana je Koalicija udruženja izbeglica. A posle peticije kojom je traženo od Hrvatske da reši ključna pitanja srpskih prava, poput penzija, imovine, stanarskih prava, Linta je ušao i u politiku.
- Linta je zloupotrebio potpise izbeglica. Sa peticijom za zaštitu srpskih prava, koju je potpisalo 75.000 ljudi, učlanio se u SNS. Predstavio ih je kao glasače koji će podržati njegov izbor. Taj “miraz” obezbedio mu je poslaničko mesto – dodaje Štrbac.
I baš zato što je postao političar, deo vlasti, u udruženjima kažu da ne može da bude i predsednik nevladine organizacije. Ali, tvrde, Linta se čvrsto drži svih funkcija.
- Njegovu koaliciju napustili su gotovo svi ljudi. Ostalo je tek nekoliko poslušnika – tvrdi Milojko Budimir, predsednik Asocijacije izbegličkih udruženja. – Koalicija je sam Linta. Svako saopštenje potpisuje imenom, a ne kao institucija, niko osim njega ne može da daje izjave.
I Budimir smatra da je narod bio izmanipulisan, jer nije znao da će Linta njihove potpise kojima su tražili da Hrvatska ne uđe u EU dok ne ispuni obaveze prema Srbima, iskoristio kao potencijalne političke glasove. A sve, kaže, da bi sebi obezbedio poslaničku platu.
Linta ove i slične optužbe odbacuje i kaže da njegovo udruženje funkcioniše po svim pravilima i da se bori za prava prognanih. Iako se na sajtu udruženja kao jedini kontakt nalazi samo njegovo ime i broj mobilnog telefona, on kaže da i ostali mogu da daju izjave:
- Moji zamenici i članovi nadzornog odbora preneli su na mene ovlašćenja za komunikaciju sa medijima. Ali nemam nikakav monopol. Izabran sam 2008, a onda me je skupština ponovo birala 2012. Istina, nisam imao protivkandidata.
On dodaje da su aktivnosti njegove koalicije, koja ima 45 udruženja brojne i da pripremaju manifestacije povodom Svetskog dana izbeglica.
Povezani tekstovi
