NAŠA zemlja spada u srednje miroljubive i nalazi se na 52. mestu od 162 države, pokazuje istraživanje „Global pis indeks“ australijskog Instituta za ekonomiju i mir, koji ima kancelarije i u Njujorku i Oksfordu. Sjajno smo ocenjeni kad je u pitanju broj ubistava, zatvorska populacija, uvoz i izvoz oružja, unutrašnji konflikti, izdvajanje za vojsku, zastupljenost nuklearki i teškog naoružanja.
Nasuprot tome, relativno loše smo prošli kad je u pitanju opšta kriminalizacija društva, pristup oružju, politička stabilnost, politička kultura, odnosi sa susedima, izdvajanje za mirovne misije, percepcija korupcije, izdvajanje za obrazovanje, zastupljenost žena u parlamentu… Ipak, najgori smo u pogledu ekonomskih kriterijuma: slobode uvoza i izvoza, nominalnog bruto društvenog proizvoda i BDP po glavi stanovnika, nezaposlenosti.
Ukupno su sabirana 22 kriterijuma, a podaci su uzimani sa rang-liste Svetske banke, agencija UN, iz mirovnih instituta i Međunarodnog instituta za strateške studije. Sa prostora bivše Jugoslavije najbolje je rangirana Slovenija (na 14. mestu), a ispred nas je i Hrvatska (26). Iza nas su Crna Gora (55), BiH (61), Kosovo, koje je posebno izdvojeno (64) i Makedonija (87. mesto). Čelne pozicije zauzimaju Island, Danska, Austrija, Novi Zeland i Švajcarska. Rusija je tek na 152. mestu, a najgori su Avganistan i Sirija.
Posebno zanimljivo je u kojim oblastima je Hrvatska izjednačena ili čak rangirana bolje od naše zemlje. Recimo, u procentu izbeglih, razvoju demokratije i političkoj kulturi jednak nam je skor, dok Hrvati blago vode u slobodi štampe, ljudskim pravima, političkoj stabilnosti, dok su u kategoriji više kad je u pitanju razvoj dobrosusedskih odnosa!
- Koliko je Hrvatska „dobro kotirana“ u oblasti ljudskih prava i problema izbeglih, najbolje se vidi iz podataka njihovog Zavoda za migraciju stanovništva. Između 2002. i 2012. čak dva i po puta više žitelja se odselilo u Srbiju, nego što se vratilo u Hrvatsku, a „tihi egzodus“ naročito eskalira od 2005. Tako je 2012. čak 5,2 puta više Srba pobeglo iz Hrvatske nego što se u njoj skućilo – kaže Savo Štrbac, prvi čovek „Veritasa“.
On navodi i poslednje istraživanje UNHCR koji se naslanja na zvanični podatak Zagreba da se 133.000 Srba vratilo posle „Oluje“. Od te brojke, samo 38 odsto je ostalo da živi tamo, dok se 45 odsto vratilo nazad u izbeglištvo! Umrlo je čak 17 odsto, što je daleko više od proseka regiona.
- Kada se uporede podaci popisa pre početka „domovinskog rata“ i poslednji, pre tri godine, vidi se da je između 400.000 i 500.000 Srba manje! Ali, ova zemlja je članica EU i mnoge stvari joj se gledaju kroz prste. I Hrvati su se iznenadili kada su zatvorili poglavlje pravosuđa i ljudskih prava. Bila je to politička odluka, jer imaju moćne mecene, Vatikan i Nemačku – smatra Štrbac.
Dušan Proroković iz Centra za strateške alternative uopšte ne veruje u rangiranja zemalja i kaže da ona služe američkoj diplomatiji da drugim zemljama, zavisno od trenutnih interesa, „lupa packe“:
- Ovakvi matematički modeli ustanovljeni su osamdesetih godina da bi se poredile istočnoevropske zemlje i Zapad. Oni su, s jedne strane, prevaziđeni, a s druge, koriste se isključivo u dnevnopolitičke svrhe.
Povezani tekstovi
