Večernje novosti, 08.02.2014., Одбројавање до почетка окршаја Београда и Загреба

УЛАЗАК Србије у предизборну кампању оставило је врло мало простора за могућност да Србија и Хрватска у наредних месец дана једна другој пруже руку и одустану од међусобних тужби за геноцид. То значи да ће се 3. марта у хашкој судници Међународног суда правде наћи правни тимови две земље у покушају да доказима убеде судије да је прекршена Конвенција о спречавању и кажњавању геноцида. Хоће ли у томе успети, може бити познато већ на јесен или до краја ове године, када би међународни делиоци правде могли да изнесу пресуду.

Многи правни стручњаци сумњају да ће МСП моћи да „пресече“ и каже да су постојале геноцидне намере, било са једне, било са друге стране, а у том случају остаје питање хоће ли злочине који су се неспорно догодили оквалификовати на другачији начин и могу ли за њих Србија или Хрватска бити кажњене?

- Суд је тесном већином гласова прихватио надлежност и она је ограничена на геноцид – објашњава за „Новости“ професор међународног права Тибор Варади, некадашњи члан српског правног тима пред МСП. – Ако би Суд донео одлуку да геноцида није било, што је највероватније, замисливо је да се у образложењу помињу друга почињена дела, али се ниједна страна не може прогласити кривом за неко друго дело, нити се може казнити.

Суд, како наводи професор Варади, може да се осврне на историјску позадину, може да помиње да су почињена недела, али казне може да изрекне само у оквирима своје надлежности, а она је ограничена на геноцид.

И Београду и Загребу, међутим, не мањка самопоуздања пред улазак у хашку судницу. Доказе да је између 1991. и 1995. године било геноцида износиће пет недеља, а први ће пред судијску петнаесторку стати хрватски тим. Они ће једну недељу образлагати тужбу коју су поднели 1999. године, у време постојања СРЈ, а током следећих седам дана чуће се и њихови сведоци. Реч ће, затим припасти српској страни да одговори на хрватску тужбу и аргументује своју контратужбу, на коју ће Загреб имати прилику да реплицира. Расправом у Палати мира председаваће Словак Петер Томка.

Иако се у јавност износе тек детаљи припремљених материјала, за сада је познато да је српска противтужба концентрисана на операцију „Олуја“, али да се један њен део односи и на период НДХ како би се злочинима из деведесетих дао историјски контекст. Такође, тим који је ангажовао Београд оспораваће одговорност Србије за дела која датирају из 1991, у време постојања заједничке државе (СФРЈ) чији су наследници и Србија и Хрватска.

Хрватска тужба поднета је 1999. године и она терети СРЈ да је у више наврата прекришла Конвенцију о спречавању геноцида и за етничко чишћење Хрвата на подручју Книна, Далмације и Славоније. Загреб захтева од Суда да Србију обавеже на сарадњу са хрватском владом у проналаску несталих, али и да плати новчану одштету.

Упркос почетку процеса, шанса за договор Загреба и Београда и даље ће постојати, јер ће тужбе и тада моћи да се повуку. Уколико то дозволи политичка клима у обе државе.

- Постоје два приступа. Први – да се истина о злочинима изнесе на видело и други, прагматични, да се не ризикује негативна пресуда и да се иде на повлачење – каже за „Новости“ политички аналитичар Бранко Радун.

Подсећајући на праксу коју у протеклих 50 година примењују Јевреји који светској јавности држе пажњу на Холокаусту, Радун каже да је то пут којим и Србија треба да иде, односно да открива скривену историју о злочинима над Србима и током деведесетих и за време Другог светског рата. То би могао да буде и један од ефеката предстојећег суђења.

- Политички гледано, до нагодбе о повлачењу тужби може да дође ако се процени да ниједна страна нема шансе да изађе као победник – наводи наш саговорник. – Уз то, треба рачунати и на интересе ЕУ и САД и њихове могуће притиске да се спор реши вансудски. А, уколико ипак дође до судског епилога, он ће свакако бити индикатор шта Запад жели на Балкану: да се српско-хрватски односи пацификују или да се ситуација даље разбуктава.