Večernje novosti, 08.02.2015., Zagreb ponovo trese antisrpska histerija

Odbijanje tužbi u Hagu nije poboljšalo hrvatsko-srpske odnose, iz “lijepe naše” stiže bujica optužbi. Štrbac: Ucene neće prestati. Krestić: Ujedinjuje ih mržnja prema Srbima

ODLUKA suda u Hagu da odbaci tužbu i kontratužbu za genocid, koju su mnogi videli kao šansu za pomirenje Hrvatske i Srbije, samo je dolila ulje na vatru, pa su odnosi dve države dospeli, čini se, na najnižu tačku. Srbija i Srbi glavna su meta većeg dela hrvatske javnosti, a antisrpska histerija prisutna je na svakom koraku.

Hrvatski političari utrkuju se ko će veću paljbu osuti po istočnom susedu. I sa najviše adrese stigla je pretnja – premijer Zoran Milanović je zapretio da će blokirati ulazak Srbije u EU ukoliko ne promeni zakone i ne odrekne se nadležnosti nad hrvatskim državljanima koji su činili zločine nad Srbima.

- Ucenama neće biti kraja – kaže za “Novosti” Savo Štrbac, direktor “Veritasa”. Tražiće da ispunimo sve ono što su naveli u tužbi protiv Srbije, a što je Hag odbacio: reparaciju ratne odštete, povratak kulturnog blaga, rešavanje pitanja nestalih, da Srbija sudi svim počiniocima ratnih zločina na teritoriji Hrvatske. Uslediće i zahtev da se reši granica na Dunavu.

Istoričare i poznavaoce prilika između dve države kroz duži istorijski period ne čudi sve ovo.

- Mržnja prema Srbima jedino je što ujedinjuje Hrvate poslednjih 150 godina. Čak i sada kada su proterali Srbe i sveli ih na minimalan broj, ostala je mržnja kao integrišući činilac. Ta mržnja postoji oduvek, a javlja se u talasima – kaže za “Novosti” istoričar Vasilije Krestić.

Istoričar Momčilo Pavlović navodi da su od kada žive u zajedničkoj državi, bilo Kraljevini SHS ili u Titovoj Jugoslaviji, Srbi i Hrvati imali i svetle trenutke međusobnog prožimanja i saradnje. Ali, i užasne periode omraze.

- Kulminacija je bilo sistematsko uništavanje Srba za vreme Drugog svetskog rata i genocid počinjen od ustaške države, a koji se ili prikrivao ili minimalizovao – navodi Pavlović za “Novosti”. – Devedesetih godina lista zločina i srpskog pamćenja je proširena.

A kolika je razmera zločina iz devedesetih godina bila, možda najbolje govore rezultati popisa koje nam prenosi Savo Štrbac:

- Na popisu 1991. godine u Hrvatskoj je bilo 582.000 Srba i 106.000 Jugoslovena među kojima su najmanje 60 odsto bili Srbi. Deset godina kasnije 2001. godine popisano je 201.000 Srba, a na poslednjem popisu 2011. bilo ih je samo 186.000. Pritom, od 2002. do 2012. godine četiri i po puta više ljudi je napustilo Hrvatsku i otišlo u Srbiju nego što ih se vratilo u Hrvatsku.

S druge strane granice stižu nešto dugačija viđenja. Tako Žarko Puhovski smatra da su odnosi Srbije i Hrvatske kao sistem spojenih posuda – omraze ima na obe strane. On, ipak, ističe da se oštrica napada sa Srba pomerila ka Jugoslovenima i udbašima:

- Imamo novu modu, prebraja se ko je Jugosloven, a ko je druga generacija udbaša. Ti napadi su “korisni” iz dva razloga – ne potpadaju pod govor mržnje i mogu se u njih ubaciti i nepodobni Hrvati.

Profesor dr Josip Jurčević, sa zagrebačkog Instituta “Ivo Pilar”, ističe da srpska etnička zajednica ravnopravno sudeluje u teškoj sudbini velike većine hrvatskih državljana.

U Hrvatskoj se, kaže Jurčević za “Novosti”, već godinama neprekidno povećavaju siromaštvo, nezaposlenost, iseljavanje, socijalno raslojavanje, opšte nezadovoljstvo, beznađe…

- Privredna i društvena kriza je na rubu socijalnog haosa, a ne vide se nikakve naznake oporavka. Glavni razlog svih negativnosti u Hrvatskoj je korumpirana i pljkačkaška vladajuća oligarhija. Zbog očuvanja svoje moći i onemogućavanja bilo kakvih promena, ta oligarhija medijski, politički i na sve druge načine proizvodi ideološke, socijalne i etničke podele i suprotstavljanja u hrvatskom društvu – ocenjuje Jurčević.

Komentarišući komplikovane odnose između dva naroda, psiholog Žarko Trebješanin poziva se na Frojda koji je pisao o “narcizmu malih razlika”:

- Mi smo slični narodi, imamo isti jezik, istu religiju, samo različite konfesije i različit kulturni model. Narodi koji su slični uveličavaju razlike koje postoje kako bi mogli da se mrze. Uprvo zbog toga najkrvaviji su građanski ratovi između sličnih naroda.

Trebješanin ocenjuje i da ti odnosi dosta zavise od politike i globalnih okolnosti, koje mogu dovesti do masovnih zločina i mržnje koja truje čitave generacije.

GOVOR MRŽNjE U SABORU

POŠTO se Milorad Pupovac pre dva dana “usudio” da deljenjem selotejpa novinarima u Hrvatskom saboru podseti na ime i ratno delo delo Branimira Glavaša, istog popodneva je verbalno razapet od poslanika Dinka Burića iz Hrvatskog demokratskog saveza Slavonije i Baranje. Reči koje je izgovorio Burić mogu se shvatiti samo kao poziv na livkvidaciju političkih predstavnika srpskog naroda.

Burić je Pupovcu poručio:

- Dosta je velikosrpskih četničkih provokacija u Saboru. Klub SDSS se toliko osilio da otvoreno nastupa kao četnička velikosrpska ćelija u Saboru.

Reakcije hrvatskih državnih organa na istup Burića su izostale, ali nije i provala mržnje prema Srbima na internetu. Poslanici SDSS su bili meta u Saboru, a u hrvatskom sajber prostoru svi Srbi. Moderatori veb-sajtova nisu reagovali.