Jurica Kerbler – Od stalnog dopisnika Novosti Zageb; fotografije: D. Dozet i B. Subašić
U RODNOM kraju velikog Nikole Tesle, Smiljanu u Lici, Srbi mogu da se prebroje na prste jedne ruke, kao i kuće u ovom selu u kojima ima struje, a koju je srpski genije kao najveću dobrobit omogućio celom svetu, ali nije mogao i – svojim komšijama.
Reportera “Novosti”, uoči rođendana svetskog naučnika, 10. jula, do kuće u kojoj je proveo detinjstvo i deo mladosti, vodi jedan stari Ličanin, a na pitanje da li tu u okolini žive Srbi odgovara nam: “Pa njih davno nema, kao ni većine Nikolinih rođaka”. U to se uveravamo i sami, dvadesetak metara od doma gde su živeli Nikolini roditelji, Milutin i Georgina, prava je pustoš, a na banderi koja je svojevremeno sprovodila struju, onu kojoj je Tesla posvetio ceo život i istraživanja, sada je ostala samo neka stara čitulja.
Mada Hrvati vrlo rado i uporno svojataju Teslu i lažno ističu da je on “hrvatski naučnik”, zvaničan Zagreb decenijama se nije trudio da na dostojanstven način obeleži mesto njegovog rođenja. Večno počivalište roditelja genijalca iz Smiljana na starom pravoslavnom groblju, do pre nekoliko godina, 2017. bilo je zapušteno, dok glumac Rade Šerbedžija i upravnik pozorišta “Kerempuh” Duško Ljuština, nisu dali novac da se grobovi urede. Pravoslavna crkva u kojoj je Tesla kršten bila je zapaljena u ratnom vihoru devedesetih godina prošlog veka, ali je donacijom vernika obnovljena. Zapaljena je i crkva u kojoj je službovao njegov otac, pravoslavni sveštenik, premda je i ona naknadno obnovljena. Koliko je Zagrebu stalo do Tesle, sem da se diče kako je “rođen u Hrvatskoj”, najbolje govori i obližnja škola koju je pohađao, a od koje su ostali samo zidovi i rastinje oko nje.
To je Teslin kraj danas, gde ljudi obilaze Memorijalni centar “Nikola Tesla”, a na dan njegovog rođenja ovde bude najviše sveta koji dolazi da slavi čuvenog naučnika. Godišnje kroz Memorijalni centar prođe oko 60.000 ljudi, ali niko im ne priča kakva je sudbina zadesila Srbe iz Smiljana i okolnih mesta. Ne govore im da ni danas za većinu Srba ovde nema života, da su srpska sela prazna, mnoga zarasla u korov, a kuće napuštene. Podvelebitska mesta prošla su ratne strahote, a spaljene su kuće od Metka do Gospića. Pre je tu živelo hiljade Srba, danas ih je jedva stotinu. U Čitluku desetak, Počitelju nekoliko, a u Divoselu doslovno nema nijednog Srbina.
Neki od komšija, kao Dušan Došen, godinama su podnosili hrvatskim vlastima zahtev za obnovu, ali su ga odbijali. Neki iz Teslinog kraja spasli su živu glavu begom nakon “Oluje”, a neki uporno još i danas zalaze u pusta sela, pravu divljinu, da posete rodni kraj. A oni koji su imali hrabrosti da ovde ostanu, dugo su bili bez struje i vode. Kada je konačno i otvorena mogućnost da dobiju električnu energiju, morale su da se plate astronomske sume za priključke, za šta nisu svi imali novca.
Tesla je, kao što je dobro poznato, izuzetnim pronalascima obogatio svet, a sam umro siromašan i zaboravljen u njujorškom hotelu, daleko od rodnih Smiljana i Like. Ni u Hrvatskoj koja se sada upinje da ga “pohrvati” nije doživeo blistavu sudbinu. Najpre su tokom Drugog svetskog rata Tesle i njihove komšije Srbi doživeli pogrom, ustaše su 1941. godine pobile 558 od 621 osobe srpske nacionalnosti koje su tu živele, među kojima i 74 dece. Tada je poubijana i najbliža Teslina rodbina, a sve se ponovilo devedesetih kada su opet ubijani Srbi od kojih su neki preživeli ustaško klanje. Hrvatski nacionalisti tada su ga precrtavali i proterivali iz školskih knjiga, ime mu se u Lici nije smelo spomenuti, a u Gospiću je raznet njegov spomenik u centru grada. Naravno, počinilac nikad nije otkriven, kao što se i spomenik nikad nije vratio na mesto gde je prvobitno bio postavljen.
Ako ništa drugo, Tesla je zaslužio više od prigodnih seminara, izložbi, podsećanja na njegovo večno delo. Pre svega da njegov rodni kraj bude mesto sigurnog, lepog života, ako ništa drugo da svi imaju struju. Nešto se u poslednje vreme na tom planu pokrenulo, ali šta vredi kada Srba više nema. A i Hrvati žive teško, proizvode sir škripavac, prodaju turistima koji obilaze Memorijalni centar, iznajmljuju apartmane.
Smiljan će i ove godine obeležiti Teslino rođenje, biće svetlosnih atrakcija, radionica za mlade, koncerata i izložbi. A malo će gostiju pitati i saznati kakva je sudbina bila Tesline Like nakon što je genijalni um odlučio da sreću potraži u svetu. Sve do “Njujorker” hotela.
Rođen u noći punoj munja
KAŽU da je Nikola Tesla rođen u olujnoj noći punoj munja, tačno u ponoć. Otac mu je preneo znanja jer je bio načitan i imao je odličnu memoriju, a majka je bila snalažljiva u izrađivanju alata za domaćinstvo i obrađivanju zemlje. Do desete godine Nikola nije video lokomotivu, a nakon škole u Gospiću otišao je u svet, ujedno i menjajući ga na način kako je to malo ko uradio u dosadašnjoj istoriji čovečanstva.
Povezani tekstovi
