Zahtevi komšija oko nestalih u pregovaračkom poglavlju 23 Srbije sa EU. Odalović: Pretražujemo arhive, informacije delimo sa Zagrebom
SA liste zahteva na kojima Hrvatska insistira tokom pregovora u okviru poglavlja 23, o pravosuđu i vladavini prava, kod pitanja nestalih veoma brzo moglo bi da dođe do značajnog napretka.
Kako saznaju “Novosti”, Beograd i Zagreb maksimalno su intenzivirali saradnju pošto su srpski premijer Aleksandar Vučić i hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović potpisali Deklaraciju o unapređenju odnosa, a komisije za nestale dve zemlje praktično su u neprekidnom kontaktu.
Kako za “Novosti” kaže predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović, jedan od najkrupnijih hrvatskih zahteva je da se provere informacije koje oni imaju o navodnom izmeštanju grobnica u Slavoniji i Baranji:
- Dat je nalog svim državnim organima, pretražuju se arhive i sve informacije do kojih budemo došli podelićemo sa hrvatskom stranom. To smo i do sada radili i tako je rešeno nekoliko slučajeva za koje je Hrvatska bila posebno zainteresivana.
Odalović napominje da i Srbija ima zahteve prema Hrvatskoj. On objašnjava da postoji oko 120 grobnica širom Hrvatske, gde su sanacijom terena posle “Bljeska” i “Oluje” pronađena tela koja još nisu ekshumirana.
- Posebna tema, gde očekujemo kvalitetniji rezultat, je da se, ne samo u mrtvačnicama u Hrvatskoj, nego i u Sarajevu, Zenici, Tuzli, Banjaluci, Prištini izvrši provera tela koja se nalaze u njima, a njihov identitet nije utvrđen. U čitavom regionu postoji skoro 5.000 pronađenih tela, koja nisu identifikovana.
Odalović kaže da se u evidencijama 2.100 ljudi iz Hrvatske vode kao nestali, a da Zagreb ima 970 zahteva za traženje:
- Postoji još jedna kategorija, onih koji nisu ušli u zvaničnu evidenciju i postigli smo dogovor sa hrvatskom komisijom da se tih 699 imena provere kroz zvanične evidencije Hrvatske, da li o njima postoje saznanja, eventualno mesto sahranjivanja.
Kada je reč o još jednom zahtevu koji Hrvatska pokušava da progura kroz poglavlje 23 – ratnoj odšteti – Odalović kaže da je to pitanje koje dve države treba da rešavaju na drugačijim nivoima, jer je pitanje kakva se sve to ratna odšteta može tražiti i ko sve na nju može da ima pravo.
GRANICA IDE NA ARBITRAŽU
ZA razliku od nestalih, gde se saradnja dveju zemalja pojačava, pitanje granice između Srbije i Hrvatske najverovatnije će ići na međunarodnu arbitražu. Iako oko ove teme postoje kontakti Beograda i Zagreba, pozicije obeju strana su “zakucane” i teško će doći do pomaka u bilateralnim razgovorima.
Povezani tekstovi
