Dok se fudbalska javnost ne izjašnjava povodom kazne izrečene hrvatsnom reprezentativcu, njegov advokat piše žalbu Sportskom sudu u Lozani
ODLUKA Komisije za žalbe FIFA, u kojoj potvrđuju „presudu“ hrvatskom fudbaleru Josipu Šimuniću, u Hrvatskoj je sve ostavila ravnodušnim. Ovaj fudbaler, koji je neslavno završio karijeru, praktično više nikoga ne interesuje, a još manje njegova borba da dokaže da „Za Dom spremni“ nije ustaški pozdrav.
Šimuniću ostaje kazna od deset utakmica neigranja za reprezentaciju i zabrana pristupa fudbalskim stadionima u Brazilu, a uz to mora i da plati kaznu od 30.000 evra. Preostaje mu još mrvica nade, Sportski sud u Lozani.
Fudbalerov advokat Davor Prtenjača, sa nemačkom adresom, koji u ovom času ima daleko više posla u pripremi suđenja bivšem udbašu Josipu Perkoviću, gde zastupa porodicu ubijenog Stjepana Đurekovića, jedini je još optimista. Piše žalbu u Švajcarsku i traži da se odloži primena odluke FIFA dok Sportski sud ne razmotri ceo slučaj. Prtenjača se nada da će Šimunić tako da dobije „ulaznicu“ za Brazil. Ali, od te nade nema ništa.
Za odluku Komisije za žalbe FIFA, koja je doneta posle telefonskih konsultacija njenih članova, Šimunićev advokat tvrdi da je za sve kriv jedan američki naučnik „koji inače podržava Srbe“. Žali se što Komisija nije nadugo i naširoko obrazložila svoj stav da je „Za Dom spremni“ ustaški pozdrav, već se pozvala i na „Gugl“, na kojem to potvrđuju brojni natpisi.
Šimunić u svojoj neuspešnoj borbi da dokaže nedokazivo tone sve dublje i dublje i bilo bi bolje za njega da je priznao grešku i pokajao se. Tako bi otišao sa fudbalskih terena bar kao sportista, a ovako se uvukao u blato prljave ideologije iz kojeg nema izlaza.
Ne može tu da pomogne ni sportski sud, jer je on i te kako osetljiv na slične ispade u kojima se veličaju zločinački režimi iz Drugog svetskog rata. Sve sportske organizacije u svetu pod pritiskom su brojnih incidenata na stadionima, tako da je Šimunićev put da dokaže „nevinost“ zapravo put u ambis.
Povezani tekstovi
