Ni 17 godina posle ratova u bivšoj SFRJ nisu rešeni imovinski i drugi problemi njenih nekadašnjih građana. Preporuke EU: olakšati prijem u državljanstvo, pribavljanje dokumenata, vraćanje imovine
NA stotine hiljada izbeglica sa prostora bivše Jugoslavije, ni 17 godina posle okončanja ratova i raspada zemlje, ne može da dođe do svojih kuća, stanova i njiva, do devizne štednje koja im je ostala u nekoj od bivših jugoslovenskih republika, do izvoda iz matičnih knjiga i državljanstva. Jednom rečju, ne mogu da ostvare najosnovnija imovinska i statusna prava.
Sve ove probleme istraživači Igmanske inicijative sumirali su u „Beloj knjizi“, koju je izdao Centar za regionalizam, a finansirala EU. Oni su ujedno dali preporuke za Srbiju, Hrvatsku, BiH i Crnu Goru.
- Polazeći od međunarodnih standarda, različitih rezolucija, principa UN i Sporazuma o sukcesiji, analizirali smo propise i praksu i izvukli preporuke. Sada je ostalo pitanje kako one da zažive. Verujemo da je to moguće samo kroz stalno podsećanje Igmanske inicijative, kao i kroz pritiske EU na ove četiri države da reše otvorena pitanja. Pre svega, da ujednače zakonsku regulativu i da počnu na isti način da tretiraju probleme – kaže Ratko Bubalo, jedan od istraživača uključenih u projekat.
IMAJU MUKE S PENZIJAMA
IAKO su zaključeni bilateralni sporazumi o socijalnom osiguranju, građani država Dejtonskog sporazuma koji su staž ostvarili u drugoj državi, i dalje imaju ogromne probleme kod ostvarivanja prava na penzije i invalidnine. Većina ima muke da pribavi dokumenta potrebna za ostvarivanje ovih prava, jer su mnoga uništena ili nestala tokom rata. Raširena je i praksa nadležnih organa da traže od građana da dobave razne isprave koje su oni obavezni po službenoj dužnosti da pribave. Osim toga, prekogranični postupak rešavanja o zahtevu za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja traje suviše dugo.
RASELjENI
U BiH je više od polovine stanovnika, odnosno oko 2,2 miliona osoba, raseljeno ili izbeglo tokom rata 1992-1995. Od toga, oko 1,2 miliona potražilo je zaštitu u više od 100 zemalja, a oko milion je raseljeno unutar same BiH. U zvaničnim statistikama registrovano je preko milion povrataka. U Federaciju BiH vratilo se 741.006 lica, u Republiku Srpsku 268.207 a u distrikt Brčko 21.074. Povratničku populaciju uglavnom čine stare osobe.
U Hrvatskoj, prema procenama UNHCR, između 1991. i 1992. bilo je raseljeno oko 550.000 osoba. U isto vreme, zemlja je primila oko 400.000 izbeglica iz Bosne, od čega je oko 120.000 njih steklo hrvatsko državljanstvo. Krajem prošle godine u Hrvatskoj je bilo 513 izbeglica iz BiH i 2.059 interno raseljenih. Formalno je registrovano i 132.608 Srba povratnika (od ukupno preko 400.000 prognanih). Od tog broja, iz Srbije i Crne Gore vratilo se 93.012.
U Srbiji je 1996. boravilo 537.937 izbeglica (44 odsto iz BiH i 54 odsto iz Hrvatske), kao i 79.791 ratom ugroženo lice. Broj izbeglih iz republika bivše SFRJ od tada se smanjio za više od 80 odsto. U martu ih je bilo 74.000. Međutim, broj izbeglih kojima je, bez obzira na službeno priznanje statusa, potrebna pomoć u integraciji procenjuje se na oko 300.000!
Što se tiče Crne Gore, tamo boravi 3.412 raseljenih iz BiH i Hrvatske, i 8.850 interno raseljenih sa Kosova. Do sada je za status stranca sa stalnim nastanjenjem konkurisalo 7.200 raseljenih i interno raseljenih, a rešeno je oko 4.300 zahteva.
DRŽAVLjANSTVO
Jedna od ključnih preporuka državama regiona je da olakšaju sticanje državljanstva za državljane drugih republika koji su u njima imali prebivalište na dan sukcesije.
Recimo, osobe koje nisu hrvatske nacionalnosti, a državljani su drugih republika bivše SFRJ i imali su prebivalište u Hrvatskoj na početku rata, nisu dobile pogodnosti koje su date Hrvatima. Oni su dovedeni u veoma tešku situaciju. Godinama nisu mogli da ostvare pravo na stambeno zbrinjavanje jer nisu rešili pitanje svog boravka u ovoj zemlji. Tek zakonskim izmenama krajem prošle godine donekle su im olakšani uslovi za sticanje državljanstva.
OBNOVITI KUĆE U PRIBOJU SRBIJA će uskoro morati, tvrde autori istraživanja, da nadoknadi štetu porodicama čije su kuće uništene ili oštećene tokom devedesetih u selima opštine Priboj. Veliki deo ovih porodica i dalje nema krov nad glavom i živi kao podstanar. Kuće su uništene ili delovanjem zvaničnih oružanih snaga tadašnje SRJ ili dobrovoljačkih jedinica.
Što se tiče Srbije, prema podacima MUP, u naše državljanstvo je do sada primljen 363.021 državljanin drugih republika sa prebivalištem ovde od Drugog svetskog rata do 1992, plus 371.000 izbeglih tokom devedesetih. Od prestanka postojanja Državne zajednice SCG naše državljanstvo su dobila i 71.102 crnogorska državljanina.
Ugovori o dvojnom državljanstvu do sada su sklopljeni između BiH i SR Jugoslavije (nastavio se primenjivati sa Srbijom) i između BiH i Hrvatske. Započeti su i pregovori o dvojnom državljanstvu između Srbije i Crne Gore. Na osnovu Sporazuma o dvojnom državljanstvu s BiH u državljanstvo Srbije primljeno je 3.020 lica.
DOKUMENTA
Prema istraživanju Komesarijata za izbeglice Srbije, 44,25 odsto izbeglica ima problem jer im nedostaje neki od dokumenata iz zemlje porekla. To rađa nove muke prilikom zapošljavanja, lečenja, prijave boravišta i školovanja.
Procene su da je potrebno obezbediti pravnu pomoć za pribavljanje oko 32.000 različitih dokumenata iz zemalja porekla. Potrebe za dokumentima iz drugih republika bivše SFRJ ima i veliki broj građana Srbije koji su ovde došli posle Drugog svetskog rata. Ove muke su posebno naglašene posle uvođenja biometrijskih ličnih karata i pasoša.
U državljanstvo Srbije je od raspada SFRJ do danas primljeno više od 800.000 državljana drugih republika, a svaki od njih je morao da priloži barem dva dokumenta (uverenje o državljanstvu i izvod iz matične knjige rođenih). To znači da je samo za regulisanje državljanstva u Srbiji trebalo pribaviti preko 1.600.000 dokumenata iz zemlja porekla!
IMOVINA
Povratak raseljenih posebno je kočio neujednačen regionalni pristup rešavanju pitanja vraćanja imovine, stanarskih prava, učešća u privatizaciji… Na primer, izbeglicama u BiH vraćeni su stanovi u nekadašnjem društvenom vlasništvu i omogućen je njihov otkup. U Hrvatskoj im nisu vraćeni, već im se u vidu humanitarnog programa nudi stambeno zbrinjavanje uz jako restriktivne uslove. Neke izbeglice imaju pravo učešća u privatizaciji po osnovu minulog rada (u BiH), dok druge to pravo nisu ostvarile (u Hrvatskoj).
Pošto Hrvatska ne priznaje strane sudske presude, došlo se do apsurda da su izbeglice iz BiH koje tu žive stekle imovinu u obema državama, dok izbeglice iz Hrvatske koje žive u BiH gube imovinu u obe države!
Takođe, izbeglice u Hrvatskoj imale su prvenstvo privremenog poseda pred pravom vlasnika da uđe u svoju kuću, sve dok im se ne osigura alternativni smeštaj. U drugim državama Dejtonskog sporazuma pravo vlasnika bilo je preče. To je usporilo povratak izbeglica u Hrvatsku, ali je ovaj princip uspešno doveden u pitanje pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.
Povezani tekstovi
