HAPŠENjA na granicama, zabrane ulaska u državu, zatvorske kazne zbog slike sa badnjakom i šajkačom, suđenja za krajiške pesme i podmetanje optužnica za terorizam Krajišnicima koji dođu u svoj zavičaj, surova je realnost koju Srbi iz Hrvatske i dijaspore danas doživljavaju na dedovini.
Dok se u srpskoj javnosti raspravlja o “tompsonizaciji” Hrvatske, povampirenju ustaštva kroz pokliče “Za dom spremni” i crnokošuljaše koji u zemlji članici EU ponovo pozivaju na klanje i proterivanje naših sunarodnika, na terenu se potmulo vodi rat protiv svakog Srbina koji oseti potrebu da se vrati, obnovi kuću ili samo prođe kroz rodni kraj. Svaki pokušaj uspostavljanja kakvog-takvog normalnog života na vekovnim ognjištima unapred je osuđen na propast, a zagrebačke institucije ne biraju sredstva da našim sunarodnicima uteraju strah u kosti i pošalju poruku da za njih tamo nema mesta.
Pravni mehanizam za ovu tihu čistku pronađen je u brutalnoj zloupotrebi hrvatskog Zakona o prekršajima protiv javnog reda i mira. Pod izgovorom zaštite “nacionalnih osećanja hrvatskih državljana”, granična policija i lokalni inspektori sprovode digitalni progon, “češljajući” profile na društvenim mrežama godinama unazad.
Da je cilj isključivo zastrašivanje, pokazuje primer Srpkinje Nikoline Bačkonja Filipović (39), poreklom iz Krajine, koju je sud u Šibeniku ekspresno osudio na 15 dana zatvora samo zato što je objavila fotografiju svog sedmogodišnjeg sina sa badnjakom u ruci i šajkačom na glavi, koja je nastala u Srbiji. Takođe, nedavno je i umetnica Svetlana Spajić osuđena u Zadru na zatvorsku i novčanu kaznu zbog snimka iz 2024. godine na kojem peva “Oj, Krajino, moja mila mati”.
Međutim, vrhunac ove antisrpske histerije i bestidne pravosudne konstrukcije zabeležen je nedavno u zadarskom zaleđu, gde su tamošnji desničarski mediji od kafanskog pijanstva i destruktivnog ispada trojice ljudi uspeli da montiraju “organizovanu srpsku terorističku ćeliju”. Prema zvaničnoj verziji USKOK, “trojica Srba i jedna Poljakinja tokom avgusta planski su podmetnuli čak deset požara širom Ravnih Kotara, pokrivajući ogromnu teritoriju sa međusobnim razdaljinama i do 30 kilometara”.
Kako za “Novosti” objašnjava predsednik Dokumentaciono-informativnog centra “Veritas” Savo Štrbac, ova farsa ruši se pred svim zakonima logike, geografije i medicine.
- U trenutku hapšenja, ovim ljudima je izmereno od 2,20 do čak 3,37 promila alkohola u krvi, što je stanje teškog akutnog trovanja u kome je fizički nemoguće satima koordinisano upravljati vozilom, paliti teren na 10 tačaka i ne doživeti saobraćajnu nesreću – kaže Štrbac.
Naš sagovornik dalje objašnjava da psihološki i ljudski profil uhapšenih dodatno razbija ovu jeftinu propagandu.
- Kao “vođa ćelije'” označen je Jovan Miović (45), rodom iz Lišanja Tinjskih, koji godinama živi u Rijeci, a koji je sa devojkom (33) iz Poljske došao na odmor u zavičaj i iznajmio apartman u Polači. Uz njih su privedeni i njegov rođak i komšija iz Donjih Biljana, ljudi sa teškim porodičnim bremenom. Vladimir Ćupić (42) je čovek kome je hrvatska država tek pre nekoliko nedelja, pod pritiskom Brisela, konačno očistila dedovinu od 140.000 tona toksičnog otpada iz afere “Crno brdo”, dok je njegov vršnjak i komšija Danijel Stegnjaić vredan poljoprivrednik, poznati keramičar, koji legalno živi od velikih državnih podsticaja.
Po optužnici iz Zagreba, ljudi koji su došli na letovanje, vredan domaćin i čovek koji je tek dočekao čišćenje sopstvenog dvorišta, ušli su u fanatičnu ćeliju da bi spalili sopstvena polja, maslinjake i kuće svojih rođaka. Hrvatski mediji objavili su da su policajci pronašli “arsenal oružja”, među kojima pištolj u kolima Miovića, za kog meštani tvrde da je podmetnut, dok su staru lovačku pušku ostalu u kući Ćupića iz ratnih vremena radi samoodbrane, proglasili za krunski dokaz zavere.
- Pokušaj hrvatskih vlasti i medija da od jedne kafanske, destruktivne epizode teško pijanih ljudi naprave organizovanu međuetničku diverziju predstavlja jeftin politički marketing – ocenjuje Štrbac. – Svrha mu je da umiri desničarsku javnost i zabašuri mafijaško ekološko zagađenje Like i Dalmacije. Iza gustog dima pravosudnog spinovanja ne krije se nikakav teororistički plan BIA ili srpske zavere, već gorka zavičajna hronika, teški porodični tereti i alkoholom pomućeni zanos, koji u ovom pitomom zadarskom zaleđu uvek iznova podmetnu požar u ljudskim glavama i pokrenu nemilosrdne aveti prošlosti.
“Češljaju” mreže
ŠTRBAC objašnjava da se pod izgovorom “vređanja nacionalnih osećaja hrvatskih državljana” izriču kazne od 700 do 4.000 evra i do mesec dana zatvora.- Zakon koji je navodno donet da spreči ustašizaciju i tompsonizaciju Hrvatske u praksi služi isključivo za procesuiranje Srba. Od 2022. godine tako je kažnjeno više od 30 ljudi koji su tokom leta došli u rodni kraj – navodi Štrbac.
On dodaje da hrvatska granična policija sistematski češlja profile na mrežama. Neke hapse odmah na granici, a neke sutradan u njihovim kućama, najčešće na području Knina, uz obaveznu meru proterivanja i zabranu ulaska u EU za sve koji nemaju hrvatsko državljanstvo.
Govoreći o hapšenju i osuđivanju Srba zbog objava na društvenim mrežama, Štrbac ističe da to nisu izolovani slučajevi, već sistemski pokušaj zastrašivanja. On upozorava Srbe u dijaspori da budu oprezni, jer čak i objave stare nekoliko godina služe kao pravni osnov za zatvor, izgon i zabranu ulaska u EU.
Istoričar Aleksandar Raković za “Novosti” kaže da bilo kakav pokušaj uspostavljanja normalnog života za Srbe na teritoriji Hrvatske nije prihvaćen. On veruje da su ovakvi postupci hrvatskih vlasti deo strategije da se našim sunarodnicima ponovo utera strah u kosti, pošalje poruka da nisu poželjni ni za tranzit, a kamoli za odmor ili povratak na svoja vekovna ognjišta i da će to obeshrabriti deo Srba da odlazi u Hrvatsku i živi tamo.
- Hrvatska je prazna zemlja. Neko tu zemlju mora da naseli, a Hrvati ne žele da to budu Srbi. Nemoguće je da odjednom dolazi do ovakvih represivnih mera protiv ljudi koji objavljuju fotografije na “Fejsbuku”, koje su nastale u Srbiji, a poreklom su iz Srpske Krajine i odlaze na ognjišta svojih predaka. Ugrožavaju im se pravo kretanja, sloboda javnog izražavanja, čak i onim ljudima koji su poreklom iz Krajine, a tu slobodu koriste u Srbiji. Verovatno u Hrvatskoj i nema pokušaja tih ljudi da na taj način iskažu svoje stavove, upravo iz bojazni da će im se nešto desiti.
Snježana Vidačković
