ПОСЛЕ 32 године сазнао сам шта се догодило мом сину Неџмедину Османију. Нисам знао како се тог 29. јуна 1991. угасио његов, као и животи других војника, Бранка Седлара и Слободана Пантелића. О околностима њиховог страдања није било информација. Сад кад знамо, нећемо се зауставити док кривце не изведемо пред лице правде.
Овако за “Новости” говори Неџади Османи, отац једног од тројице припадника ЈНА који су убијени код граничног прелаза Шкофије, током сукоба у Словенији 1991. године, који је био увод у рат и распад Југославије.
Османи је у Београд дошао са млађим сином Кенаном. Они су се јуче састали са Снежаном Стојиљковић, тужиоцем за ратне злочине и њеним колегама из Службе за помоћ и подршку оштећенима и сведоцима, јер постоје назнаке да би могао да буде расветљен један од првих ратних злочина почињених на простору бивше Југославије.
Тужилаштву су достављени нови докази. Реч је о видео-касетама на којима су снимци како су убијени војници – Бранко Седлар и Неџмедин Османи, и официр Слободан Пантелић. Иако су биле дате безбедносне гаранције, они су јуна 1991. године, убијени на превару, из заседе. На снимцима се могу препознати и актери злочина, четворица припадника словеначке милиције који су пуцали, као и сви детаљи битни за расветљавање догађаја.
- Захвалан сам тужитељки и њеним колегама што су нас примили. Нису морали, али тако раде добри људи – каже Неџади Османи. – Препознали су нашу бол. Патњу коју преносимо из дана у дан већ 32 године. Када би ставили на тас ваге људе из Тужилаштва за ратне злочине, а на други цео свет, први тас би претегао. Они су ту не само за моје дете, већ за сву невину децу која су погинула. Од данас, они су највећи пријатељи моје фамилије.
Тешко је Неџадију да говори. Моли нас да га пустимо да ћути неколико минута. Низ боре које је дубила бол сливају се сузе.
- Био је на одслужењу војног рока. Ни метак није испалио. У њега су пуцали. Било је договорено примирје – говори Османи. – Радујеш се кад се роди дете. Гледаш га како расте. Срећан си што је здрав и може да иде у војску. Учиш га да буде добар са свима. Испратиш га, а онда га врате у сандуку. Не дај Боже никоме! Само родитељи знају колика ја бол изгубити дете.
У Словенију су, за свега неколико дана сукоба убијена 44 војника и цивила на служби у ЈНА, а рањено 189. Нови докази и истрага коју води Тужилаштво, дају наду да ће починиоци првих ратних злочина у Југославији, одговарати.
Томе се нада и Неџади, док тамна сенка прелази преко његовог лица.
- Захвалан сам породицама других војника који су настрадали са мојим сином што су иницирали истрагу – каже. – Да није било њих, ништа се не би десило. Човек кад има канцер зна да му нема спаса. Тако је и кад изгуби дете. Моја рана је неизлечива.
Прича нам Неџади да је био један од највештијих мајстора. Имао је своју радњу. Све што је замислио, рукама би направио док је његов Неџмедин био жив. А, онда је стао:
Moрамо да будемо јаки и храбри и да верујемо да има правде. Сад сам уверен да ће она победити и да ће злочинци који су убили нашу децу да одговарају. Не говорим само о свом детету. Правда је потребна за сву децу која су невина настрадала.
Његов син Кенан сећа се како је растао уз две године старијег брата:
- Био сам пресрећан кад смо га испратили у војску. Мој брат, велики брат, недостаје ми много. Тужићемо убице и нећемо се зауставити.
Убијени док су ишли по храну?
О ТАЧНИМ околностима страдања војника у Словенији, нема много информација. Изјаве су Тужилаштву дали и чланови породица убијених, међу њима и брат капетана Пантелића, који тврди да су убијени из заседе током покушаја да преузму храну из оближње карауле ЈНА.
- Није то један учесник, који су ти злочинци убили мог брата и двојицу војника, то ми је жеља да сазнам. И хоћу да ова држава наша садашња, што кажу просто речено, истера дело на видело – говорио је Петар Пантелић.
Povezani tekstovi
