Tvrdila da je Ustav iz 1990. godine izazvao secesiju u SFRJ. Označila Dobricu Ćosića kao arhitektu nacionalizma. Teške optužbe na račun SPC, SANU, ali i novih lidera. Novak Lukić: Htela da uveća broj hrvatskih žrtava
SPUŠTANjEM zavese na usmeni deo rasprave u hrvatsko-srpskom sporu po međusobnim tužbama za genocid pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, javnosti je postalo dostupno i svedočenje Sonje Biserko, predsednice Helsinškog komiteta za ljudska prava u Beogradu – u korist hrvatske strane.
Ona je, po sopstvenim rečima, na poziv hrvatskog pravnog tima, opisala „istorijski, politički i kulturni kontekst“ Srpskog nacionalnog programa i njegovu ulogu između 1991. i 1995. godine iz „čvrstog uverenja da je on bio presudan za tragičan kolaps Jugoslavije“.
Biserkova je govorila o oživljavanju koncepta „velike Srbije“ i ocenila da je iskustvo sa Ustavom iz 1974. bilo od značajnog uticaja na ponašanje Srba tokom dezintegracije SFRJ, pošto je ustavna transformacija učinila još daljim zadovoljavajuće rešenje srpskog nacionalnog pitanja. Srpska elita, tvrdila je, vratila se na nacionalni program koji se neformalno pripremao još od ranih sedamdesetih, artikulisan 1986. godine u Memorandumu SANU, dok su vodeći mislioci oživljavali kosovski mit u službi političkog povezivanja Srba:
- Milošević je ustanovio diktatorsku vladavinu koja mu je omogućila da srpsko pitanje potegne u Hrvatskoj i BiH, i to predstavi kao državno pitanje. Upravo u skladu sa pozicijom koju je promovisao Dobrica Ćosić i njegov krug.
O Ćosiću, Biserkova još kaže:
- Mada, samozvani disident, Ćosić je uvek bio pod okriljem ljudi na vlasti, od Tita i Miloševića do današnjih „demokratskih“ lidera. On je intelektualni arhitekta srpskog nacionalizma koji samo menja svoje odelo.
SPC, SANU, Udruženje književnika Srbije i Beogradski univerzitet doprineli su buđenju nacionalne energije, ocenila je Biserkova. Uprošćavale su se istine o vekovima dugom žrtvovanju srpskog naroda.
Uzdizanje srpskog nacionalnog pitanja argumentovano je time da je konfederalizacija Jugoslavije pokušaj uništenja srpske nacije. To je, smatra Biserkova, bio signal Srbima da se bore za „ozbiljno ugrožen nacionalni identitet i taj cilj učine glavnim preduslovom budućeg opstanka“.
Usvajanje Ustava Srbije 1990. godine, smatra Biserkova, označio je kraj prve faze priprema da se uništi Jugoslavija. To je bio „prvi secesionistički dokument“, koji je isključio Srbiju iz legalnog sistema SFRJ.
Biserkova, zatim tvrdi i ono što Hrvatska poteže kao glavni argument u tužbi protiv Srbije – da je JNA (1990) de fakto postala srpska armija:
- Sa JNA na svojoj strani Srbija je postala superiorna u odnosu na druge jugoslovenske narode i bila u stanju da postigne svoje ratne ciljeve u Hrvatskoj i Bosni.
U pisanoj izjavi Biserkova je takođe navela:
- Verujem da je važno rasvetliti aspiracije Srba na Jugoslaviju od njenog osnivanja. To takođe može biti od pomoći Srbiji da se suoči sa sopstvenom odgovornošću. Srpske elite se nisu odrekle nacionalnog programa i njegovih težnji ka teritorijalnoj ekspanziji, iako nedavne poruke međunarodne zajednice ukazuju da takve iluzije nemaju izgleda. Srpski lideri, međutim, i dalje neguju ove iluzije prema Bosni.
Konstatujući postojanje „totalnog nerazumevanja savremenih procesa“, Biserkova je zaključila da to Srbiju „čini sklonom daljoj fragmentaciji“!
LUKIĆ:- Da li rezolucija Skupštine Slovenije iz jula 1991. godine proklamuje nezavisnost kao secesionistički dokument?
BISERKOVA:- Sve republike su pripremale izmene i amandmane na Ustav kao odraz dešavanja u zemlji. Ipak, Srbija je bila prva koja je to uradila.
LUKIĆ:- U zaključku, navodite …“srpski nacionalni program bio je ključ za tragičan raspad Jugoslavije“. Da li znate ko je izgovorio rečenicu: „Mislim da sam izvršio zadatak, Jugoslavije više nema“?
BISERKOVA:- Da, znam. Stjepan Mesić.
LUKIĆ:- On je to izgovorio u Hrvatskom saboru 1991. godine. Znate li ko mu je dao taj zadatak?
BISERKOVA:- Ta rečenica je nevažna, uzimajući u obzir dešavanja od Titove smrti do 1990. godine. Nijedna republika nije pomišljala da napusti Jugoslaviju. Pripreme su bile u Srbiji.
PRAVILA SPISKOVE NEPOŽELjNIH
SONjA Biserko je pre raspada SFRJ radila u Ministarstvu spoljnih poslova od 1974. do 1992. Poslednja dužnost bila joj je u Kabinetu šefa diplomatije Budimira Lončara. On je kasnije postao savetnik Stipe Mesića, koji je pre tri godine dodelio Biserkovoj Orden kneza Trpimira s ogrlicom i Danicom. Njen angažman u MSP obeležila je afera sa stanom prijatelja u kom je živela, a koji nije bio prijavljen.
Kao čelnik Helsinškog odbora za ljudska prava potpisala je 2006. i 2009. izveštaj u kom se tvrdi da su Srbi, pod vođstvom Milana Nedića, prvi „rešili jevrejsko pitanje“. Poznata je i po pravljenju spiska „retrogradnih“ i „antievropskih snaga“ 2007, na kom se našlo na desetine domaćih intelektualaca.
U PISANOJ izjavi Biserkova je navela i reči Dobrice Ćosića da „srpski narod ne može da prihvati konfederaciju postojećih republika jer su njihove granice nezakonite, kako u istorijskom smislu, tako i po međunarodnom pravu, jer su iscrtane da bi se povinovalo kriterijumima KP i brionskom Ustavu.“
Reč je o delu Ćosićevog govora u Kruševcu u kom se kaže:
- Rušenjem komunističkog režima i sa propašću titoizma, te granice gube svaku istorijsku zasnovanost i nemaju nikakvu međunarodno pravnu regularnost. Ne može se srušiti društveni poredak, a da se ne sruši njegova osnovna odrednica – „avnojevske granice“(…) Prihvatanjem konfederacije, četvrtina srpskog naroda, odnosno preko dva miliona Srba, postala bi nacionalna manjina u Hrvatskoj i BiH, izloženi srbofobičnim ideologijama, asimilaciji i raseljavanju. Tvrdnja da se i konfederacijom može spasti nekakva Jugoslavija vulgarno je političko lukavstvo…
HRVATSKI tim u utorakje od Suda zatražio da odbaci navode iz srpske protivtužbe kao pravno neutemeljene. Zatvarajući raspravu, predsednik suda Petar Tomka zataražio je od pravnih timova da ostanu na raspolaganju Sudu ukoliko bude potrebe za dodatnim informacijama, dok će se datum izricanja presude naknadno saopštiti.
NOVAK LUKIĆ, ČLAN NAŠEG TIMA, O UNAKRSNOM ISPITIVANjU BISERKOVE: POKAZALA JE NEZNANjE, OSPORENA JOJ JE STRUČNOST
NAMA je bilo važno da osporimo kredibilitet Biserkove, kao eksperta – kaže, za „Novosti“, advokat Novak Lukić, koji je u haškoj sudnici ispitivao predsednicu Helsinškog komiteta.
- Ona svakako nije stručnjak koji treba da razjasni činjenice sudu, jer je ekonomista. Haški tribunal je nikada nije zvao da svedoči ni u jednom predmetu. Ukratko, ona nema to znanje potrebno da bi bila ekspert. Pored toga, insistirala je da ima 16 izvora za svoj rad, a imala je samo osam. U svakom slučaju, to nikako nije dovoljno za izveštaj koji se predstavlja pred najvišim sudom UN.
Lukić tvrdi i da je Biserkova u nekim trenucima bila kontradiktorna:
- Tako je rekla da Srbija ni danas ne može da se suoči sa 1.500 nestalih osoba, dok sami Hrvati tvrde da ima 850 nestalih. Zatim, da je JNA promenila strategiju 1991, dok su oni koji su je angažovali tvrdili da je to bilo 1990. Osporavali smo joj i kredibilitet pošto je posle presude pred MSP u slučaju BiH protiv Srbije rekla da je ta presuda „politički kompromis međunarodne zajednice prema Srbiji“ zbog otcepljenja Kosova.
Povezani tekstovi
