Srbija i Republika Srpska obeležavaju dan sećanja na prognane Srbe iz Hrvatske 1995. godine. Ovo beogradsko naselje naselile su mahom izbeglice iz Krajine
SRBIJA i Republika Srpska prisetiće se u četbrtak 4. avgusta progona srpskog naroda iz Hrvatske u avgustu 1995. Na dan kada su pre tačno 21 godinu pristigle prve kolone Krajišnika, u naselju Busije kod Beograda biće održana državna manifestacija obeležavanja Dana sećanja na stradale i prognane Srbe.
Pomen žrtvama “Oluje”, koji će služiti patrijarh srpski Irinej sa arhijerejima, biće održan u 20 časova na platou ispred Hrama Svetog Ćirila i Metodija. Obeležavanju Dana sećanje prisustvovaće premijer Srbije Aleksandar Vučić i predsednik RS Milorad Dodik.
- Mesto održavanja centralne proslave i njen program izabrani su u znak sećanja na izbegličke kolone koje su pred ofanzivom hrvatskih snaga sigurnost pronašle u Srbiji – kažu u Nemanjinoj 11. – Busije čine deo Beograda naseljen većinom prognanicima iz Kninske Krajine, pristiglih posle akcije “Oluja”. Svoje sećanje na ovu dramu sa prisutnima podeliće Jelena Šarić, koja je u leto 1995. u izbegličkoj koloni stigla u Srbiju.
Državno obeležavanje Dana sećanja počeće intoniranjem himne “Bože pravde” i svečane pesme Republike Srpske. Na Busije u četvrtak će, pored dva državna vrha, doći i delegacije SPC, Vojske Srbije, izbegličkih udruženja, kao i više hiljada građana. Umetničkim tačkama manifestaciju će obogatiti i KUD “Krajina” iz Beograda, koji će izvesti pesmu “U jesen se rado vraćam”, kao i glumci banjalučke akademije umetnosti Jovanka Milovanović i Velimir Blanić, koji će govoriti odlomak iz poeme Branka Ćopića “Petrovačka cesta”.
Osnovna ideja državnog obeležavanja godišnjice “Oluje” je sećanje na akciju hrvatske vojske i policije, uz prećutnu saglasnost međunarodne zajednice, kada je za svega nekoliko dana sa svojih ognjišta proterano više od četvrt miliona ljudi. Na taj način gotovo potpuno etnički su očišćene severna Dalmacija, Lika, Banija i Kordun. Ovi prostori u sastavu tadašnje Republike Srpske Krajine bili su pod zaštitom Ujedinjenih nacija. U “Oluji” je uništeno 25.000 srpskih kuća, 13.000 privrednih objekata, 182 zadružna doma, 56 zdravstvenih stanica, 78 crkava, 29 muzeja, 181 groblje… Posle pogroma u svoje domove vratilo se oko 20.000 Srba, mahom staraca. Više od 1.000 sela i naselja, u kojima su Srbi bili većina, praktično je prestalo da postoji.
POMENI I ZVONA
DAN sećanja na stradale i prognane Srbe u ratovima devedesetih godina ustanovljen je prošle godine, a prvi put je na državnom nivou obeležen prošle godine kod mosta na Savi kod Sremske Rače.
- Očekujemo da se u obeležavanje Dana sećanja uključe i građani Srbije i Republike Srpske. “Oluja” je velika rana na duši našeg naroda, a stradanje i progon nikada ne smeju biti zaboravljeni. U svim hramovima SPC biće služeni pomeni, a u čast Dana sećanja na stradale i prognane oglasiće se crkvena zvona.
OČEKUJU 30.000 GOSTIJU
PLATO ispred Crkve Svetog Ćirila i Metodija, u naselju Busije, nekoliko kilometara od Batajnice, je sređen. Meštani najvećeg izbegličkog naselja u Srbiji kažu da su spremni da ugoste sve koji budu došli da obeleže Dan sećanja na stradanje i progon Srba iz Hrvatske u akciji “Oluja”.
Na ulazu u Busije, kraj Ugrinovačkog puta, zatekli smo radnike i mašine. Rekli su nam da postavljaju spomen-park kao sećanje na poginule u akciji “Oluja”, pre 21 godinu.
- Postavljanjem spomenika želimo da sačuvamo sećanje na stradanje našeg naroda – rekao nam je Ilija Vezmar, predsednik Udruženja građana naselja Busije, koje čine prognani iz Hrvatske. – Simbolično, obeležje ćemo otkriti u četvrtak, uoči centralne manifestacije.
Putari su proteklih dana krpili rupe na asfaltu, u okolnim ulicama, dok su radnici Elektrodistribucije postavljali novu rasvetu. U ovim poslovima pomagali su im i žitelji Busija, koji u četvrtak očekuju oko 30.000 gostiju.
Povezani tekstovi
