Brojke najčešće verno prikazuju život na ovim prostorima, a one su, kad je reč o Srbima u Hrvatskoj, krajnje alarmantne
BROJKE najčešće verno prikazuju život na ovim prostorima, a one su, kad je reč o Srbima u Hrvatskoj, krajnje alarmantne. Dok je u Hrvatskoj pre devedesetih godina prošlog veka živelo gotovo 600.000 Srba, sad ih je svega 186.000. I taj broj pada iz dana u dan.
Samo u poslednje vreme, na osnovu Zakona o prebivalištu, dodatno je izbrisano 67.496 hrvatskih građana srpske nacionalnosti, što znači da su im oduzete lične karte i, automatski, pravo da biraju i budu izabrani.
Hrvatska vlast tvrdi da je reč o “uvođenju reda” i da se zakonom utvrđuje pravo stanje. Nimalo se ne uzima u obzir šta se događalo od egzodusa Srba nakon “Oluje”, niti krajnje nepovoljni uslovi za povratak. U praksi to izgleda ovako: policija zakuca na vrata, konstatuje da nekoga nema i taj ode u – izbrisane. Nikoga ne brine što je povratak Srba gotovo zaustavljen, pa ih se prošle godine vratilo svega 48.
Prve posledice srpska zajednica osetiće već u maju na lokalnim izborima u Hrvatskoj. Ustavni zakon omogućava Srbima “rezervisana” mesta u lokalnoj i državnoj upravi ako u tim gradovima čine većinu, ali precrtavanjem se to menja. Naime, u mnogim mestima već je izbrisano više Srba nego što ih je ostalo. A oni što su ostali žive u teškim uslovima, kuće im se sporo obnavljaju, teško dolaze do posla…
Nastavi li se ovaj trend, a nastaviće se, ustavni zakon do kojeg su Srbi u Hrvatskoj teško došli, moraće drastično da se menja. U protivnom, Srbi će ostati i bez ono malo prava. Da im okolnosti nisu naklonjene, pokazuje kako se proveo i zagrebački gradonačelnik Milan Bandić kad je predložio da na izborima u maju zagrebački Srbi dobiju sigurna tri mesta u skupštini. Predlog su svi odbili.
Jurica KERBLER
Povezani tekstovi
