Dok se u Haškom tribunalu i dalje čeka izricanje presude Vojislavu Šešelju kome je jedna od ključnih tačaka optužnice progon nesrpskog življa iz Hrtkovaca, Srbi koji su 1991. i 1992. godine naselili ovo mesto ukazuju da su već decenijama zbog tih optužbi “građani drugog reda”, ali i prave žrtve ogromne pljačke nastale sklapanjem ugovora sa meštanima Hrtkovaca o razmeni imovine.
Prema tvrdnji meštana, čak 95 odsto izbeglih Srba u tim razmenama je drastično oštećeno, od nekoliko stotina hiljada do čak nekoliko miliona evra!
- Spasavajući gole živote i u strahu da možemo bukvalno ostati bez ičega, pristajali smo da menjamo imovinu pod krajnje nepovoljnim uslovima. Verujem da je čak 95 odsto Srba koji su razmenili imovinu sa Hrvatima iz Hrtkovaca oštećeno, zbog čega ćemo se obratiti državi kako bi došlo do revizije svih tih ugovora – priča Mirko Kozomora, jedan od onih Srba koji je ovim ugovorom oštećen za najmanje milion i po evra, a da ironija bude još veća hrvatski sudovi već 20 godina odbijaju da mu isplate odštetu zbog miniranja kuće i broda u Šibeniku.
“Vesti” su prvih oktobarskih dana posetile Hrtkovce i razgovarale sa nekim od oštećenih izbeglica od kojih su neki potpuno odustali, a neki se i dalje nadaju da će dočekati pravdu.
- Za našu porodičnu kuću na sprat i bratovljevu kuću sa jedanaest apartmana u Rijeci dobili smo te 1991. godine jednu straćaru od 150 kvadrata i drugu manju kuću koja nije ni legalizovana. Čovek sa kojim smo menjali nam je doslovce rekao: “Uzmite ovo jer ćemo i vi i ja da ostanemo bez ičega.” On je posle našu kuću prodao za 270.000 maraka, a mi ovo ovde ne bismo mogli da prodamo ni za 40.000 evra. I tu bismo pevali od sreće da neko hoće da kupi, ali ko želi kuću u tamo nekim Hrtkovcima – priča ogorčeno Desanka Štakić.
Ona je sa suprugom Obradom i sinom Saškom iz ovog primorskog grada morala da izbegne 1991. godine. Čovek sa kojim je promenila imovinu pronašao je preko katoličkog sveštenika i razmenu uslovio i kućom njenog brata Borivoja Grozdanića koji je živeo u Nemačkoj.
- Bora je čitav život radio u Diseldorfu i svaki dinar je izdvajao za tu kuću na moru. Umro je ovog januara od tuge za izgubljenim. Ja se i dalje nadam da ima pravde i da ćemo ipak dobiti svoje ili biti pravično obeštećeni – priča Desanka.
Vodeći nas da vidimo prizemnu kuću koju su dobili razmenjujući zgradu sa 11 apartmana, njen sin Saško kaže da bi ovaj problem mogao da se reši samo ako država Srbija odluči da pomogne, odnosno da razmene imovina Srba i Hrvata 1991. i 1992. godine postanu predmet razgovora sukcesije Beograda i Zagreba.
I dalje Hrvate prikazuju kao žrtve
- Kada smo primorani da napustimo Hrvatsku, moja majka je u Hrtkovcima i okolini obišla najmanje 50 ponuđenih kuća Hrvata i samo u jednoj ili dve joj nisu trebale čizme da bi im uopšte prišla. Srbi su tada grubo prevareni, ali umesto toga, i dalje se priča o maltretiranjima Hrvata i njihovom proterivanju. Ne kažem da toga nije bilo, ali to su bili pojedinačni slučajevi. Pa najveći broj izbeglih Srba je prevaren razmenom imovine i to tome i dalje niko ne želi da priča – kaže Saško Štakić.
Štrbac: Zahtevi zastareli
Direktor Veritasa Savo Štrbac kaže da bi problem Srba iz Hrtkovaca najlakše mogao da se reši ukoliko dođe do primene Aneksa G Bečke konvencije koju je Hrvatska ratifikovala 2004. godine, ali u praksi se odrednice ovog međunarodnog propisa ne sprovode uz obrazloženje da je došlo do zastarelosti prava na promenu ugovora.
- Aneksom G tog sporazum predviđeno je poništavanje štetnih ugovora iz perioda rata, ali hrvatski sudovi su do sada uglavnom odbacivali te zahteve kao zastarele. Srbi imaju mogućnost i da podnesu tužbe Sudu pravde u Strazburu, ali to je moguće samo ako prethodno prođu sve pravne instance u Hrvatskoj, a to proces koji može trajati i 10 godina – ističe Štrbac.
Sudovi rade na štetu Srba
Srpski demokratski forum upozorio je da sudovi u Hrvatskoj sprovode diskriminaciju prema Srbima, posebno kada je reč o slučajevima raskidanja ugovora o zameni nekretnina sklopljenih u ratu. Lider SDF-a Veljko Džakula izjavio je da sudovi odbacuju samo ugovore o zameni koji idu na štetu Hrvata, pozivajući se na Aneks G međunarodnog sporazuma o pitanjima sukcesije prema kojem su nevažeći svi ugovori o zameni koji su ugovoreni pod prinudom. Njegove stavove podržao je i Žarko Puhovski, nezavisni zagrebački analitičar, koj je ukazao na problem diskriminacije u pravosuđu.
Povezani tekstovi
