Slobodan Dotlić je sredinom prošlog meseca, 18. oktobra, uhapšen na granici Hrvatske sa Mađarskom na osnovu presude kojom je pre 20 godina osuđen na 15 godina zatvora zbog navodnih ratnih zločina u Gospiću 1991. godine. On je uhapšen i prebačen u Gospić na “izdržavanje kazne”, mada je prošle godine doneto sudsko rešenje o obnovi postupka.
- Vratio se deko, srećo moja. Vratio se i više se nećemo razdvajati – ovako, sa suzama u očima, čvrsto držeći 18-mesečnu unuku Tamaru, poslednjih nekoliko dana tepa svojoj mezimici 56-godišnji Srbin iz Australije Slobodan Dotlić.
Posle desetak dana provedenih u zatvoru, on je 30. oktobra ekspresno oslobođen i početkom decembra bi trebalo da se vrati u Australiju sa suprugom Verom, kćerkom Slobodanom, njenom kćerkom Tamarom i Rajkom, najstarijim od četvorice sinova.
- Pušten sam u sredu, 30. oktobra oko 16.30, tako što je tužilaštvo preimenovalo krivično delo ratni zločin u oružanu pobunu koja potpada pod amnestiju. Hvala svima koji su mi pomogli jer svi kažu da ovi postupci traju od tri do šest meseci – veli Slobodan Dotlić.
Njegova supruga Vera dodaje da posebnu zahvalnost duguju svim zemljacima iz Australije koji su od prvog dana zvali i nudili pomoć.
- Verujte da posle teksta u “Vestima” telefoni nisu prestajali da zvone ni našim sinovima u Sidneju, ni nama ovde. I sada mi se plače zbog dobrote svih poznatih i nepoznatih koji su se javili, ali i ova naša drama je pokazala koliko je srpska zajednica jaka i koliko smo složni – dodaje Vera uz veliki osmeh olakšanja.
Ono što svakako sudska presuda neće moći da zaleči je bolna činjenica da je Dotlić ove godine morao da vrati film na sve ono što je preživeo 1991. godine, od 18. septembra do 25. novembra. I Hrvatska se potrudila da mu sećanje bude kompletno, pa je bio zatvoren u istom onom zatvoru u kome je, pre 22 godine, postao 80 odsto invalid.
- Kada su mi rekli da me voze u zatvor u Gospić prvo sam pomislio da je neka gruba šala. Ali, kada smo krenuli onim putem kojim su me vozili 1991, sve mi se vratilo…
Tada je bio zarobljen sa još 200 vojnika i oko 50 starešina kasarne JNA u Gospiću.
- Zamislite kakav je bio moj šok kada sam među stražarima prepoznao i neke od pre 22 godine. Kako sam ja prepoznao njih, tako su i oni mene, ali ne mogu da grešim dušu. Oni su te ‘91. bili korektni, nisu učestvovali u iživljavanjima.
Zarobljeni iz kasarne JNA su najpre prebačeni u jedno selo u okolini Smiljana, u kome se nalazio ratni štab hrvatske vojske. Dotlić je tu imao “čast” da ga lično “obrađuju” Tomislav Merčep i Ivica Orešković, brat daleko čuvenijeg po zlu Tihomira.
- Posle jednog Merčepovog saslušanja polomljena su mi rebra, a Orešković je u nekoliko navrata pred njim vadio nož i hteo da me zakolje – jedva priča Dotlić, ali ipak, zarad istine, odlučuje da progovori o tih 68 dana golgote.
Dotlić kaže da su batinanja i iživljavanja bila svakodnevna, ali da su te “porcije” bile ništa u odnosu na one koje bi dobijali kada bi se hrvatski vojnici vratili sa nekim poginulim ili ranjenim saborcem.
Posle nekoliko dana, većina zarobljenih vojnika i oficira je oslobođena, a Dotlić je sa još 15 kolega prebačen u zatvor u Gospić.
Batine ustaške mladeži- Iskreno, ne znam da li su u Gospiću bili gori dani ili noći. Batinanja su bila svakodnevna. Odvodili bi nas po dvojicu u neku prostoriju, dobro svezali, a onda bi ulazio ko je znao, a tukao ko je koliko imao snage da drži šipku ili motku. Tukla nas je i vojska i civili, a najgore smo se osećali kada su uvodili decu starosti od 10 do 12 godina koju su predstavljali kao “ustašku mladež”. Oni bi nas mlatili čime su znali i stigli. I dalje ne mogu normalno da spavam zbog svega što mi se dogodilo – veli Slobodan Dotlić. Zahvalnost- Najviše bih se zahvalio svom advokatu u Srbiji, Đorđu Dozetu, zatim advokatu iz Zagreba Borisu Vuniću, ali posebnu zahvalnost dugujem australijskoj ambasadi u Hrvatskoj i njihovom konzulu Džeremiju Havsonu, koji me je više puta obilazio, a konzulat je svakodnevno zvao moju porodicu – kaže Dotlić. Slobodan kaže da će i pored svega što je preživeo ponovo ići u Hrvatsku, a najviše kako bi obišao stare roditelje u Korenici. |
Povezani tekstovi
