Agencija za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR) izdala je preporuku da se započne proces prestanka statusa izbeglica raseljenih iz Hrvatske tokom 90-ih, sa obrazloženjem da su se “skoro 20 godina nakon prestanka sukoba u bivšoj Jugoslaviji, okolnosti promenile”, ali je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije tu preporuku odbilo
U UNHCR-u objašnjavaju da oni ni ne daju ni ne ukidaju izbeglički status, već da je to u nadležnosti zemalja koje prihvataju izbeglice, a UNHCR pruža delimičnu pomoć samo onim državama koje nisu u stanju da same isfinansiraju ljude sa privremenim izbegličkim statusom na svojoj teritoriji.
SAD bez milostiDoktorant na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Nikša Nikodinović koji je svojevremeno kao izbeglica boravio u Americi, objašnjava da se u SAD, Kanadi i Australiji pomoć i izbeglički status može koristiti kratko. |
- Mi smo preporučili da se ove godine započne i do 2017. godine ukine izbeglički status, jer on može da bude samo privremen, a ne i trajan. Izbeglički život je kao život u čekaonici i želimo da se taj problem konačno reši. Prošlo je skoro dve decenije, mnogi ljudi su se integrisali i uzeli državljanstvo zemlje u koju su došli kao izbeglice, neki otišli u treće zemlje ili se vratili – kaže za “Vesti” Melita Šunjić iz UNHCR-a u Briselu.
Savo Štrbac navodi da je oko 300.000 ljudi izbeglo iz Hrvatske poslednje decenije 20. veka, da je od tog broja hrvatsko državljanstvo uzelo 133.000 Srba, ali da nije reč o trajnom povratku.
- Hrvatski podaci kažu da se od tih 133.000 Srba-povratnika i državljana Hrvatske, samo 38 odsto, uglavnom starijih od 65 godina, zaista vratilo i živi u Hrvatskoj, 17 odsto ih je u međuvremenu umrlo, dok 45 odsto ima hrvatski pasoš ali živi u Srbiji i zemljama regiona, jer se nisu stvorili uslovi za povratak – napominje Štrbac.
Vladimir Cucić komesar za izbeglice rekao je medijima da su u Komesarijatu svesni da ovo pitanje ne može trajati beskonačno i da se mora zatvoriti.
- Nismo Palestina da se ljudi u petoj generaciji rađaju kao izbeglice, ali se taj problem ne rešava tako što ugasite svetlo i zalupite vrata. Ovo se mora rešavati najmanje onoliko koliko traje regionalni proces, uključujući regionalni stambeni projekat – ukazuje Cucić.
UNHCR takođe preporučuje i dalje unapređenje Regionalnog procesa nalaženja trajnih rešenja koji su zemlje u regionu dogovorile u cilju rešavanja problema raseljenosti. Proces uključuje i Regionalni program stambenog zbrinjavanja (RSP), koji ima za cilj da obezbedi stambena rešenja za 27.000 porodica izbeglica i interno raseljenih lica u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Srbiji.
Retki izuzeci
Melita Šunjić ukazuje da su svi oni koji su sa zaraćenih jugoslovenskih prostora, kao izbeglice otišli u zapadnoevropske ili prekomorske zemlje, taj status mogli da koriste samo kratko vreme.
- U Austriji na primer, gde sam bila, izbeglički status i pomoć koja uz to ide, traje do godinu dana. Posle toga izbeglica treba da se integriše i počne da živi od svog rada. Izuzetak su bili stari, bolesni i maloletnici – kaže Šunjić.
Povezani tekstovi
