TOKOM DOBROTVORNOG PIKNIKA U ROSMORU PRENETA I PORUKA KAPETANA DRAGANA
Gosti sakupili 16.705 dolara za pomoć Vasiljkovićevoj odbrani, a njegova supruga Nada Lukić Brus poručila da je spreman za pravnu bitku
Na dobrotvornom pikniku ovog vikenda u sidnejskom Rosmoru sakupljeno je 16.705 dolara namenjenih odbrani Kapetana Dragana. Akciju je organizovalo ovdašnje lovačko društvo Zastava, a prisustvovala je i Draganova supruga Nada Lukić Brus. Ona i jerej Nemanja Mrđenović obratili su se publici u sali na crkvenom imanju.
Da svet čuje istinu
Nije Draganu, kaže Nada, stalo do toga da dokazuje svoju nevinost.
- Ne radi se o tome ili samo o tome. On je Srbin i on se nada, naime, da će suđenje koje mu predstoji za njega biti prilika da se kaže šta se tamo istinski dešavalo, da svet sazna istinu šta je Hrvatska zaista uradila, i o ukupnom stradanju naroda koje i sad traje. Kako kaže: “Ako bih opet imao priliku, sve bih isto učinio ponovo, da zaustavim da se ne dogodi nekome drugome.“
Ovih dana, inače, navršava se punih deset i po godina od kako je Dragan Vasiljković uhapšen u Sidneju. Sa izuzetkom šest i po meseci koje je u tom periodu na slobodi, sve ostalo vreme, dakle deceniju, proveo je iza rešetaka.
Nada Lukić Brus nam kaže da je događaj u Rosmoru doživela sa puno emocija, ne samo zbog akcije same po sebi i činjenice da ima ljudi koji misle na njenog muža, već zbog izuzetno toplog dočeka organizatora i prisutnih.
Sa Draganom se čuje nedeljno tri puta po pet minuta, to je sve, vreme koje im dozvoljavaju da razgovaraju telefonom. Dovoljno, veli, za razmenu osnovnih informacija i ničeg više.
- Sve se inače snima i naravno da takvi razgovori ne predstavljaju mogućnost da se kaže sve što bi se želelo – veli Nada.
Dragan se vrlo dobro drži, veli ona. – Izgleda veoma pozitivno. Čeka suđenje. Ne zna hoće li trajati tri meseca ili 12 meseci, ali je spreman za borbu.
U istoj ćeliji s njim su još trojica Srba. – Jedan je bio komandant pešadije, drugi bojnog broda, treći je general. Tamo, naime, i dalje hapse.
Veoma ga je, kaže Nada, obradovala poseta prote Đurđa Đurđevića iz Sidneja. – On je proveo s njim dva sata i pričestio ga. Kad je reč o drugoj podršci, Nada ističe neumoran i nesebičan rad Draganovog tima branilaca i advokata Slađane Čanković.
- Tu je i poseban doprinos osnivača “Veritasa” Save Štrpca. On poseduje silnu dokumentaciju, čudo jedno šta sve ima. I moglo bi se reći da su spremni za tu sudsku bitku.
Postoji li podrška srpskih organa?
- Ne znam. Znam da je srpska ambasada veoma zainteresovana za proces, kao i australijska. I, zanimljivo, Francuzi putem svojih diplomata u Hrvatskoj ne kriju da ih sve ovo veoma zanima. Dragan ističe da ga srpska crkva nikada nije napustila. Da ga nije napustio narod srpski. A, molitve naroda su ono što je važno.
Zatvorske vlasti i dalje mu iskazuju posebnu pažnju, kao i u samom početku i on nema reči da dovoljno istakne koliko je to prijatno iznenađenje za njega.
- On je, i dalje iznenađen, jednog čuvara u zatvoru otvoreno upitao: “Zašto ste tako pažljivi prema meni?” Znate šta mu je odgovorio, rekao mu je: “To je tražio od mene moj otac, ti si dobar čovek, rekao je”. I Dragan ga je pitao: “Je li ti otac Srbin?”. Odgovorio je glasio: “Ne, nije Srbin, ali zna da si dobar čovek”.
Da li postoje izgledi da mu hrvatski sud, ukoliko bude osuđen, uračuna vreme koje je proveo u Australiji iza rešetaka.
- Nadamo se. Baš juče sam razgovarala sa Denom Morijem, Amerikancem koji ga je zastupao ovde na sudu. I on se nada da bi to moglo da se prizna. Ipak, sud je sud. Ne znamo.
Tretman u zatvoru
Na ovoj daljini, vesti o dobrom tretmanu njenog muža predstavljaju i za nju ohrabrenje, kaže Nada. – Ispričao mi je i događaj sa kuvaricom u zatvoru. Jedan dan je dobio škampe za ručak. I baka koja kuva došla je da ga pita kako je, jesu li mu se svidele škampe. On je kazao: “Da, ali je tu bio jedan problem.” Kuvarica je upitala: “Kakav?”. On je odgovorio: “Mogao bih još.” Ona je otišla nazad u kuhinju i donela još. Dobio je više škampi od svih ostalih.
Znate, jedno je šta misli i radi vlast i politika, a drugo je šta običan narod zna i misli. To se računa. Oni vide čoveka koji nije ratni zločinac, nego je džentlmen, častan čovek i ličnost od integriteta. Tako je od početka, kada su ga transportovali u Hrvatsku, u pratnji četvorice hrvatskih specijalaca, oni su mu skinuli lisice, iskazali mu poštovanje.
S. PRINCIP
Objavljeno u štampnom izdanju Vesti, izdanje za Australiju, 9.8.2016. str. 14-15
Povezani tekstovi
