Srbi u Hrvatskoj će posle majskih lokalnih izbora definitivno ostati bez većine od 20 opština kojima su do sada upravljali, a svi oni koji su do sada organizovano odlazili na glasanje iz Srbije ili Srpske, na to više neće imati pravo.
Novi Zakon o prebivalištu, koji je Hrvatski sabor doneo u decembu prošle godine, a u kojem izričito stoji da će iz evidencije prebivališta biti izbrisani svi oni za koje policija terenskim obilascima utvrdi da ne žive na prijavljenoj adresi, prilično je uspaničio srpski korpus, najviše u izbeglištvu, ali i mnoge od povratnika.
Direktor Veritasa, Savo Štrbac, upozorava da će ova sudbina zadesiti oko 400.000 Krajišnika zato što je u Hrvatskoj u toku prečišćavanje biračkih spiskova.
- Svi koji ne uspeju da dokažu da su u poslednjih 12 meseci boravili na adresi gde su prijavljeni najmanje tri meseca, biće izbrisani sa spiska i neće moći da glasaju. To je posao policije koja uveliko obilazi srpska sela i proverava ko tu živi, a ko ne. Svi koji su prošli tu proveru, a dokazalo se da nisu živeli u ovom roku će preko hrvatske ambasade dobiti obaveštenje da vrate lične karte – kaže Štrbac.
Gotovo svakodnevno po polupustim srpskim selima mogu se videti policijske patrole koje proveravaju žive li srpski povratnici na prijavljenim adresama.
- Od te preterane brige broj Srba u Hrvatskoj može samo padati – rekao je, još prilikom donošenja tog zakona u Saboru, Milorad Pupovac.
Veljka Džakulu, predsednika Srpskog demokratskog foruma iz Zagreba, ta policijska kampanja ne iznenađuje.
- Žalosno je da ljudi gube prebivalište zato što moraju odlaziti u potragu za poslom, a zbog toga gube mnoga stečena prava – ističe Džakula, napominjući da se gubitkom prebivališta gube socijalna prava.
Savo Štrbac ističe da je zakon s razlogom promenjen zato što je “Hrvatska bila jedna od retkih u svetu u kojoj je broj birača prevazilazio broj stanovnika”.
- Međutim, nije prihvaćena činjenica da niko od Srba iz svojih domova nije otišao dobrovoljno, a da bi se vratio nije dovoljno da mu se samo obnovi kuća, već i da može od nečega da živi. Teško je proceniti koliko će na ovaj način biti izbrisano srpskih birača, ali se ta brojka kreće između 582.000 – koliko je zabeležno na popisu iz 1991. i 186.000 – sa popisa održanog pre dve godine. Svi između te dve brojke, a u međuvremenu su uz državljanstva, uzeli i hrvatske pasoše i lične karte, biće izbrisani sa spiskova, a ja ću biti jedan od njih jer se i dalje vodim sa prebivalištem u Benkovcu – navodi Štrbac.
Izbeglice imaju mogućnost do kraja godine obaveste policiju na području gde imaju prijavljeno prebivalište, direktno ili putem diplomatske misije, da ne žive u Hrvatskoj, već samo povremeno dolaze. Taj “prelazni rok”, kaže Tanja Spasojević Vukosavljević, voditelj pravne službe SNV-a, Srbi moraju da iskoriste. Za one koji ne iskoriste tu mogućnost, zakonodavac je predvideo i novčanu kaznu u rasponu od 40 do 700 evra.
| Gube vlast u 20 opštinaNa lokalnim izborima održanim pre četiri godine, Srbi su osvojili većinu u 20 od ukupno 480 opština u Hrvatskoj. Najveći pomak, sem u Vukovaru, napravljen je u Zadarskoj županiji, ali i u Ličko-senjskoj, Šibensko-kninskoj, Požeško-slavonskoj, te Sisačko-moslavačkoj. U većini tih mesta Srbi su mahom glasali dolazeći iz Srbije ili Srpske organizovanim autobusima. Ustavnim zakonom Hrvatske iz 2002. godine predviđa se da Srbi u Hrvatskoj imaju pravo na mesta gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i zamenika načelnika u oko 70 gradova i opština. |
Povezani tekstovi
