U iščekivanju da hrvatski pravosudni organi ozbiljno pristupe suđenju svojim vojnicima za zločine nad srpskim civilima u Oluji, pre dva dana je pozitivno dočekana vest da je Županijsko državno tužilaštvo u Rijeci podiglo optužnicu protiv pripadnika hrvatskih oružanih sanga Rajka Kričkovića za ubistvo tročlane srpske porodice Sovilj u selu Kijane 1995. godine.
Srpsko tužilaštvo za ratne zločine je potvrdilo da je u podizanju optužnice odigralo značajnu ulogu, a sve u sklopu sporazuma o saradnji dva tužilaštva.
Ispostaviće se da je optuženi hrvatski vojnik Kričković srpske nacionalnosti, tako da bi se ono čime se hvali srpsko tužilaštvo za ratne zločine moglo prevesti – Beograd pomogao da se optuži Srbin za zločine nad Srbima u “Oluji”.
- Kričković jeste Srbin i nažalost nije jedini koji je bio deo hrvatskih vojnih snaga. Njega su uhapsili relativno brzo nakon što je iz srpskog tužilaštva Hrvatskoj prosleđen pretkrivični predmet. Ali, bilo je dosta drugih predmeta za ratne zločine koji su takođe upućeni iz Beograda hrvatskim kolegama, pa nije došlo do podizanja optužnice. Znate, lako je optužiti Srbina da je ubijao Srbe. To ne uznemirava hrvatsku javnost, a na drugoj strani Zagreb može da se pohvali da sarađuje sa srpskim tužilaštvom. Sve to lepo zvuči u Evropi gde je Hrvatska bila kritikovana zbog nedovoljnog procesuiranja ratnih zločina – komentariše za “Vesti” Savo Štrbac, direktor Informaciono-dokumentacionog centra Veritas.
Šetao se po Novom Sadu
Optuženi Rajko Kričković bio je pripadnik 118. domobranske pukovnije iz Gospića, a prema podacima Veritasa, on je često dolazio u Kijane, odakle mu je otac i dobro je poznavao porodicu Sovilj.
Veritas ne poseduje dokaze da je Kričković lično ubio tri člana porodice Sovilj. Dokazi za podizanje optužnice stigli su od Kričkovićevih saboraca Hrvata. Štrbac je početkom novembra, kada je podignuta optužnica, za srpske medije naveo da su Kričkovića na području Novog Sada sretali Srbi iz Kijana i zgražavali se što on slobodno šeta, pa su ga prijavljivali Veritasu, policiji i srpskom tužilaštvu.
Tvrdnje srpskih medija da je reč o prvoj hrvatskoj optužnici za ratne zločine u “Oluji” Štrbac demantuje, kao i to da je podignuta pre dva dana.
- Ona je podignuta 5. novembra, i to se može proveriti na sajtu Županijskog državnog odvjetništva u Rijeci. Očito je da su u srpskom tužilaštvu hteli da baš sada kada su izloženi kritikama da se ne bave dovoljno zločinima nad Srbima istaknu da su bili važan faktor u podizanju ove optužnice – dodaje naš sagovornik.
Sledeće godine biće dve decenije od “Oluje”, a do sada je hrvatsko pravosuđe donelo samo jednu pravosnažnu osuđujuću presudu i to protiv Bože Bačelića. U maju ove godine, on je za trostruko ubistvo osuđen na sedam godina zatvora! Toliko je Vrhovni sud Hrvatske procenio da je dovoljno da odrobija za stravičnu smrt Nikole Damjanića (76) i njegove supruge Milice (76) iz sela Prokljan u zaleđu Šibenika, kao i za ubistvo srpskog vojnika Vuka Mandića!
Štrbac dodaje da su Bačelićevi saučesnici oslobođeni jer su “samo izvršavali naređenje”. Prema Štrpčevim saznanjima ni taj Bačelić nije Hrvat, već Albanac koji je živeo u Šibeniku i koji je, kada su počela sukobi 90-ih, uzeo hrvatsko ime. Jedno vreme krio se u Nemačkoj, odakle su ga i izručili Hrvatskoj. “Oluja” je trajala pet dana (od 4. do 8. avgusta 1995), ali se svi zločini koji su usledili do sredine novembra te godine tretiraju kao deo zločina u sklopu ključne ofanzive hrvatske vojske.
Skandalozna presuda za Grubore
Hrvatsko pravosuđe podiglo je optužnicu i protiv troje pripadnika specijalne policije za ratni zločin u selu Grubori, avgusta 1995, ali su dvojica već prvostepeno oslobođeni (Franjo Drljo i Božo Krajina) uz skanadalozno objašnjenje suda da jeste ubijeno na pravdi boga šest srpskih staraca, ali da se ne može utvrditi da je to učinila baš njihova grupa. Treći, pomoćnik komandanta te specijalne jedinice Željko Sačić, čeka na suđenje.
Osudili samo tridesetak Hrvata
Hrvati su se hvalili da su doneli čak oko 2.500 presuda vezanih za događaje iz “Oluje”, ali je tu bilo malo presuda za ubistva, pogotovu ne za ratni zločin. Sve do 2001. njihovo pravosuđe je imalo stav da narod i vojska koja se brani ne može počiniti ratni zločin, već samo zločine u ratu. Sami su takođe izneli podatak da je suđeno svega 108-oro pripadnika hrvatske vojske, a prema rečima Štrpca, njih oko 30 je i osuđeno.
Povezani tekstovi
