Širom regiona juče je obeležen Međunarodni dan nestalih, a prema podacima MKCK i dalje se traga za 10.653 nestalih u ratovima koji su označili kraj bivše SFRJ.
Predsednik koordinacije udruženja porodica nestalih sa prostora bivše Jugoslavije Dragan Pjevač, ističe da je od ovog broja 4.000 Srba. Ova organizacija je juče predvodila povorku koja je ispred Vlade Srbije položila cveće i uručila pismo porodica nestalih premijerki, zato što je “pala tišina na pronalaženje njihovih najbližih”.
I Veljko Odalović, predsednik vladine Komisije za nestale, ističe da je najveći problem u nečinjenju zemalja u regionu da se istraže sve neistražene masovne grobnice, ali i identifikuju pronađeni.
- Problem sa rasvetljavanjem sudbine nestalih je sve teži. Prošlo je mnogo vremena, nema novih informacija o potencijalnim lokacijama gde se tela ljudi nalaze. Tela onih koje mi tražimo su na KiM, u Hrvatskoj i Bosni – ističe Odalović navodeći primer Hrvatske u kojoj ni posle 25 godina nisu istražena 74 poznata grobna mesta, a istovremeno je i više od 70 pronađenih tela koja još čekaju identifikaciju.
Odalović: Dželati na slobodi
Odalović insistira da se procesuiraju zločini počinjeni nad Srbima na Kosmetu.
- Takav kakav je bio Tribunal u Hagu, jednostavno zatvorio je istrage, oslobodio one za koje je izvesno da su počinili zločine. Kosovske institucije ovakvo koncipirane nemaju nikakav interes da ovu problematiku rešavaju, jer bi se najdirektnije susreli sa ljudima koji vrše vlast – naglašava Veljko Odalović.
Savo Štrbac, direktor Veritasa je, kada je reč o nestalima u Hrvatskoj mnogo konkretniji.
- Veritas trenutno raspolaže pouzdanim podacima za više desetina poznatih mesta ukopa sa oko 230 posmrtnih ostataka srpskih žrtava na području Hrvatske, pokopanih uglavnom pod oznakom “nepoznat”, koji i 22 godine po prestanku rata, isključivo zbog opstrukcije hrvatske strane, čekaju na ekshumaciju – ističe Štrbac i dodaje da se na međunarodno priznatim spiskovima nestalih lica sa prostora Hrvatske nalazi 2.138 osoba, od čega su najmanje 50 odsto Srbi, ali da Veritas ima imena mnogo više nestalih Srba.
- Na našem spisku je 1.804 osoba srpske nacionalnosti, od kojih je 40 odsto starijih od 60 godina – ističe Štrbac.
Spasić: Tragamo za 565 nestalih Srba
O selektivnosti pravde, nadugačko i naširoko priča i Simo Spasić iz Udruženja kidnapovanih i nestalih sa Kosova. Prema podacima njegove organizacije, i dalje se ne zna sudbina 565 Srba.
-To su mahom civili koji su nestajali iz svojih kuća, sa svojih radnih mesta 1998, i posle juna 1999. Najveća ironija i jeste u tome što je najveći broj otmica Srba započeo kada je Kfor počeo da ih štiti. Nemamo zabeležen ni jedan slučaj da su te mirovne snage sprečile i jednu takvu otmicu i to je ono najužasnije – naglašava Spasić.
Na Kosovu je od 1998. do danas kidnapovano ili ubijeno 2.500 nealbanaca, civila, vojnika i policajaca, a Spasić je izričit da pravda mora biti zadovoljena.
- Ukoliko novoformirani Sud za zločine OVK ne bude procesuirao odgovorne za sva ta ubistva i otmice, tada nema govora o pravdi, jer žrtva mora da bude žrtva, bez obzira na ime i nacionalnost. Plašim se da je i za to kasno, jer država Srbija nije smela da oslobodi albanske zločince i teroriste, a da ne insistira na zameni svi za sve. To je bila fatalna odluka dosovskog režima.
Problem nemogućnosti identifikacije, ali i otkopavanja pronađenih masovnih grobnica je najveći problem koji tišti i Srbe u Bosni.
Nedeljko Mitrović, predsednik Republičke organizacije porodica zarobljenih, poginulih boraca i nestalih civila RS, navodi frapantan podatak da je u periodu od desetak godina najvećih aktivnosti Haškog tribunala, NATO-a i Sfora na području cele Bosne u otkrivanju masovnih grobnica ekshumirano 4.000 Bošnjaka i – ni jedan Srbin.
- Taj podatak govori o selektivnosti međunarodne pravde i međunarodnih institucija koje se bave problemom nestalih i ubijenih. Srbi u Bosni su i danas na dnu liste prioriteta nadležnih institucija. Apsurdno je da su porodice ubijenih i nestalih lakše do svojih najmilijih dolazile pre nego što je formiran Institut za nestale osobe BiH. On je trebalo da objedini rad republičkih komisija, a zapravo se stavio isključivo u funkciju potvrđivanja optužnica Srbima u Haškom tribunalu – ogorčeno ističe Mitrović i navodi još jedan šokantan podatak:
- Mrtvačnice u Visokom i Tuzli godišnje dobijaju 3,5 miliona evra, a za nove ekshumacije se u BiH godišnje izdvaja tek milion evra. To pokazuje koliko je svima “stalo” da i srpske porodice dođu do svojih najmilijih.
U BiH se i dalje traga za 1.262 osobe srpske nacionalnosti, a Mitrović naglašava da je većina stradala na kraju rata.
- Poseban segment priče je Sarajevo u kome su Srbi brutalno ubijani u svojim kućama, odvođeni u raznorazne privatne logore i tamo masakrirani. Činjenica da još nisu ispitane masovne grobnice Kazani, Lav ili Glavni park pokazuje o selektivnosti želje nadležnih da se pomogne unesrećenim porodicama – zaključuje Mitrović.
Povezani tekstovi
